Pad sa bicikla može da se završi samo ogrebotinom i neprijatnim iznenađenjem, ali ponekad povrede nisu odmah očigledne. Adrenalin nakon pada može privremeno da umanji osećaj bola, pa vozač može prerano da ustane, sedne na bicikl i nastavi vožnju.
Zbog toga je korisno znati šta uraditi posle pada sa bicikla i kojim redosledom proveriti sebe, okolinu i bicikl.
Najvažnije pravilo je jednostavno: prvo proverite čoveka, tek onda bicikl.
Ako postoji sumnja na ozbiljnu povredu, jak udarac u glavu, problem sa disanjem, obilno krvarenje, gubitak svesti ili nemogućnost normalnog pomeranja, prioritet nije nastavak ture već odgovarajuća medicinska pomoć.
Prvo procenite da li ste i dalje u neposrednoj opasnosti
Posle pada možete završiti:
- na kolovozu,
- u raskrsnici,
- na biciklističkoj stazi,
- na strmom spustu,
- pored drugih vozila.
Pre bilo čega pogledajte da li postoji neposredna opasnost od saobraćaja ili drugog bicikliste.
Ako možete bezbedno da se pomerate i nemate znake ozbiljne povrede, sklonite se sa putanje vozila na bezbedno mesto.
Ako sumnjate na ozbiljnu povredu vrata, kičme, kuka ili noge, nemojte se pomerati samo zato da biste odmah ustali, osim ako ostanak na mestu predstavlja neposrednu opasnost.
U ozbiljnoj situaciji pozovite hitnu pomoć ili zamolite nekoga da je pozove.
Nemojte automatski skočiti na noge
Česta reakcija posle pada je da vozač odmah ustane iz neprijatnosti ili zato što želi da pokaže da je dobro.
Bolje je nekoliko trenutaka ostati miran i proveriti kako se osećate.
Zapitajte se:
- Znam li gde sam i šta se dogodilo?
- Mogu li normalno da dišem?
- Da li imam jak bol?
- Mogu li normalno da pomeram ruke i noge?
- Da li jako krvarim?
- Da li mi se vrti u glavi?
Ako je odgovor zabrinjavajući, nemojte žuriti sa ustajanjem.
Proverite svest i orijentaciju
Udarac u glavu ne mora uvek da izgleda dramatično.
Posle pada obratite pažnju da li ste:
- zbunjeni,
- dezorisani,
- imali gubitak svesti,
- zaboravili deo događaja,
- neuobičajeno pospani.
Ako je druga osoba pala, razgovarajte sa njom.
Jednostavna pitanja mogu biti:
- Kako se zoveš?
- Znaš li gde si?
- Znaš li šta se dogodilo?
Očigledna zbunjenost ili gubitak svesti razlog su da se situacija tretira ozbiljno.
Kada treba odmah tražiti hitnu pomoć?
Hitnu medicinsku pomoć treba potražiti ako posle pada postoji, između ostalog:
- gubitak svesti,
- problem sa disanjem,
- obilno ili nekontrolisano krvarenje,
- izražena zbunjenost,
- napad ili grčenje,
- jak ili sve jači bol u glavi,
- ponavljano povraćanje,
- nemogućnost normalnog korišćenja ruke ili noge,
- vidljiva velika deformacija ekstremiteta,
- sumnja na povredu vrata ili kičme,
- izražena slabost, utrnulost ili gubitak osećaja,
- otežano buđenje ili neobično ponašanje.
U Srbiji i velikom delu Evrope možete pozvati broj 112, odnosno odgovarajući lokalni broj hitne službe.
Ako niste sigurni koliko je povreda ozbiljna, sigurnije je potražiti stručnu procenu nego nastaviti vožnju i čekati da se stanje pogorša.
Ne pomerajte osobu bez potrebe ako sumnjate na povredu kičme
Ako je pad bio snažan i osoba ima:
- jak bol u vratu ili leđima,
- utrnulost,
- slabost ekstremiteta,
- nemogućnost normalnog pokreta,
nemojte je povlačiti za ruke ili pokušavati da je brzo podignete na noge.
Pozovite hitnu pomoć i pratite uputstva dispečera.
Pomeranje ima smisla samo ako ostanak na tom mestu predstavlja neposrednu veću opasnost.
Proverite krvarenje
Posle provere svesti i disanja pogledajte postoji li značajno krvarenje.
Kod manjeg površinskog krvarenja možete koristiti:
- čistu gazu,
- zavoj,
- čistu tkaninu ako ništa drugo nije dostupno.
Kod jačeg krvarenja primenite direktan pritisak na ranu čistim materijalom i potražite hitnu pomoć.
Nemojte neprekidno podizati gazu da proveravate da li je krvarenje stalo, jer tako možete ometati formiranje ugruška.
Ogrebotine od asfalta treba očistiti
Jedna od najčešćih biciklističkih povreda je površinska abrazija, odnosno ogrebotina nastala klizanjem po asfaltu.
U rani mogu ostati:
- prašina,
- sitni kamenčići,
- pesak,
- druga prljavština.
Ako je rana mala i površinska, isperite je čistom vodom kada imate odgovarajuće uslove i zaštitite čistim zavojem.
Ako je rana:
- veoma velika,
- duboka,
- jako kontaminirana,
- ne prestaje da krvari,
potrebna je medicinska procena.
Ne pokušavajte sami da „namestite“ deformisani ekstremitet
Ako ruka, noga, zglob ili drugi deo tela izgleda neprirodno ili postoji sumnja na prelom, nemojte pokušavati da ga na silu vratite u položaj.
Ograničite pokret koliko je moguće i potražite odgovarajuću medicinsku pomoć.
Isto važi ako možete da stojite, ali svaki pokušaj oslonca izaziva jak bol.
Udarac u glavu shvatite ozbiljno čak i sa kacigom
Kaciga može smanjiti rizik i težinu pojedinih povreda glave, ali ne znači da udarac može potpuno da se ignoriše.
Ako ste udarili glavom, pratite simptome.
Posebno su značajni:
- gubitak svesti,
- zbunjenost,
- problemi sa pamćenjem,
- glavobolja koja se pogoršava,
- ponavljano povraćanje,
- problemi sa ravnotežom,
- neuobičajena pospanost,
- poremećaj vida ili govora,
- slabost ili utrnulost.
Ako se javi nešto od ovoga, tražite medicinsku pomoć.
Oštećenu kacigu nemojte automatski nastaviti da koristite
Ako je kaciga pretrpela ozbiljan udarac, spolja možda neće izgledati dramatično oštećeno.
Materijal koji apsorbuje energiju može biti oštećen i bez velikog vidljivog loma.
Zato posle ozbiljnog udara proverite preporuku proizvođača kacige i razmotrite zamenu.
Kaciga koja ima:
- pukotinu,
- deformaciju,
- odvojen deo konstrukcije,
ne treba da se koristi kao da se ništa nije dogodilo.
Za više informacija pogledajte Kako izabrati biciklističku kacigu.
Adrenalin može privremeno prikriti bol
Odmah posle pada možete imati osećaj:
„Dobro sam, ništa mi nije.“
Deset ili dvadeset minuta kasnije situacija može izgledati drugačije.
Zato, čak i ako ste ustali bez problema, nekoliko minuta mirno proveravajte:
- glavu,
- vrat,
- ramena,
- ruke i šake,
- rebra,
- kukove,
- kolena,
- zglobove.
Nemojte odmah krenuti velikim intenzitetom samo zato što prvi trenutak nije bolan.
Proverite da li normalno hodate
Ako nema znakova ozbiljne povrede i možete bezbedno da ustanete, napravite nekoliko kontrolisanih koraka.
Obratite pažnju na:
- jak bol pri oslanjanju,
- nestabilnost,
- vrtoglavicu,
- neuobičajenu slabost.
Ako ne možete normalno da hodate, nastavak vožnje nije dobra ideja.
Tek nakon sebe pregledajte bicikl
Bicikl može posle pada izgledati potpuno normalno, a ipak imati problem koji otežava bezbednu vožnju.
Pre nastavka proverite:
- točkove,
- gume,
- kočnice,
- upravljač,
- ručice,
- menjač,
- lanac,
- pedale,
- ram i viljušku.
Nemojte prvo proveravati ogrebotinu na menjaču dok još niste sigurni da ste vi dobro.
Proverite da li su točkovi pravilno postavljeni
Posle pada pogledajte prednji i zadnji točak.
Proverite:
- da li je točak pravilno u ramu ili viljušci,
- da li je osovina pravilno zatvorena,
- da li se točak okreće bez velikog bočnog pomeranja,
- da li guma dodiruje ram.
Ako je točak ozbiljno iskrivljen ili nije sigurno pričvršćen, nemojte nastaviti vožnju.
Pregledajte gume
Tražite:
- posekotine,
- izbočine,
- gubitak vazduha,
- oštećenje bočne strane.
Ako se guma ispraznila tokom pada, prvo utvrdite zašto.
Za popravku pogledajte Kako popraviti probušenu gumu na biciklu.
Obavezno testirajte obe kočnice
Pad može:
- pomeriti čeljust,
- saviti rotor,
- pomeriti ručicu,
- oštetiti sajlu ili hidraulično crevo.
Dok stojite, pritisnite prednju i zadnju kočnicu.
Zatim lagano pomerite bicikl i proverite da li obe zaustavljaju točak na predvidiv način.
Ako ručica odjednom ide do upravljača ili postoji vidljivo curenje kod hidrauličnog sistema, nemojte nastaviti normalnu vožnju.
Detaljnije pogledajte Kako podesiti kočnice na biciklu.
Proverite položaj upravljača
Posle pada upravljač može biti zakrenut u odnosu na prednji točak.
Stanite ispred bicikla i pogledajte da li su:
- upravljač,
- lula,
- prednji točak
u normalnom položaju.
Ako je nešto olabavljeno ili očigledno deformisano, nemojte samo snažno zatezati nasumične šrafove.
Kod mnogih komponenti postoji propisan moment zatezanja.
Pregledajte ručice kočnica i menjača
Ručica koja je prva udarila o asfalt može:
- da se pomeri,
- savije,
- napukne.
Proverite da je možete normalno koristiti i da nema očiglednog strukturnog oštećenja.
Mala kozmetička ogrebotina nije isto što i polomljen nosač.
Zadnji menjač je posebno izložen pri padu na desnu stranu
Ako bicikl padne na stranu pogona, zadnji menjač može pretrpeti udar.
Moguće je oštećenje:
- menjača,
- nosača menjača,
- sajle,
- kasete ili lanca.
Pre nego što prođete kroz sve brzine, pogledajte da li menjač deluje neuobičajeno pomeren prema žbicama.
Ako izgleda savijeno, nemojte nasumično pokušavati da prebacite lanac na najveći zadnji zupčanik.
Menjač koji ode u žbice može napraviti mnogo veće oštećenje.
Ako brzine posle pada preskaču, stanite i proverite sistem
Nemojte rešavati problem tako što ćete nekoliko kilometara nastaviti da snažno menjate brzine.
Ako se menjač ponaša drugačije nego pre pada, potrebno je proveriti uzrok.
Za osnovno podešavanje pogledajte Kako podesiti menjač kada brzine preskaču.
Pregledajte lanac
Pogledajte da li je:
- spao,
- zaglavljen,
- uvrnut,
- neka karika deformisana.
Ako vidite napuklu pločicu ili pin koji izlazi iz lanca, nemojte snažno pedalirati.
Oštećen lanac može pući pod opterećenjem.
Pregledajte ram i viljušku
Posebnu pažnju obratite na mesta koja su udarila o podlogu.
Tražite:
- pukotine,
- udubljenja,
- deformacije,
- neuobičajene linije oko spojeva.
Kod metalnog rama neka oštećenja mogu biti lakše uočljiva.
Kod karbonskih komponenti spoljašnji izgled ne mora uvek pokazivati pun obim oštećenja.
Ako je udar bio snažan ili postoji sumnja na strukturno oštećenje karbonskog rama, viljuške ili upravljača, stručni pregled je mnogo sigurniji od probne vožnje.
Proverite pedale i kurble
Pedala često prva udara o tlo pri bočnom padu.
Proverite:
- da nije savijena,
- da se normalno okreće,
- da kurbla nema neuobičajen luft,
- da ništa ne struže.
Kod SPD i drugih sistema za kopčanje proverite da pedala i mehanizam normalno rade pre nego što ponovo zakačite cipelu.
Ne zaboravite sedište
Sedište i šticna mogu se okrenuti ili pomeriti tokom pada.
Proverite da:
- sedište nije očigledno iskrivljeno,
- šine nisu oštećene,
- šticna nije pomerena ili napukla.
Nemojte nastaviti dugu vožnju na sedištu koje se pomera pri svakom pritisku.
Kada je bezbedno razmišljati o nastavku vožnje?
O nastavku ima smisla razmišljati tek ako:
- nemate znakove ozbiljne povrede,
- normalno ste orijentisani,
- možete normalno hodati i koristiti ruke,
- nema jakog ili rastućeg bola,
- bicikl nema očigledno bezbednosno oštećenje,
- obe kočnice rade,
- točkovi i upravljanje rade normalno.
Čak i tada prvo vozite veoma kratko i polako na bezbednom mestu.
Napravite probu pri maloj brzini
Ako ste odlučili da je nastavak moguć, prvih nekoliko minuta vozite sporo.
Proverite:
- upravljanje,
- kočenje,
- menjanje brzina,
- točkove,
- sopstveni osećaj.
Ako se pojavi:
- nov bol,
- vrtoglavica,
- neobičan zvuk,
- nestabilnost bicikla,
prekinite vožnju.
Nema potrebe završiti turu po svaku cenu
Ako imate još 40 kilometara do cilja, a upravo ste pali, prvobitni plan više nije najvažniji.
Razmotrite:
- poziv nekome da dođe po vas,
- taksi koji može da primi bicikl,
- javni prevoz gde je dostupan,
- najkraću bezbednu rutu do kuće ili servisa.
Prekinuta tura je mnogo manji problem od pogoršavanja povrede ili vožnje bicikla sa neispravnim kočnicama.
Posle povratka ponovo pregledajte telo
Neke tegobe postanu primetnije tek kada adrenalin prođe.
Tokom narednih sati obratite pažnju na:
- bol koji se povećava,
- otok,
- vrtoglavicu,
- glavobolju,
- mučninu ili povraćanje,
- utrnulost,
- slabost,
- ograničeno kretanje zgloba.
Ako se pojave zabrinjavajući simptomi, potražite medicinsku pomoć.
Posebno nemojte zanemarivati nove neurološke simptome ili probleme nakon udarca u glavu.
Pregledajte bicikl ponovo kod kuće
Čak i ako ste uspeli da se vratite biciklom, detaljan pregled uradite kada imate:
- dobro svetlo,
- alat,
- više vremena.
Očistite mesto udara i ponovo pogledajte:
- ram,
- viljušku,
- točkove,
- menjač,
- kočnice,
- upravljač.
Ako niste sigurni u stanje ključne komponente, servis je bolji izbor.
Posle ozbiljnijeg pada napravite tehnički pregled pre sledeće ture
Bicikl možda može da se kotrlja do kuće, ali to ne znači da je spreman za sledeći brzi spust.
Posle snažnog pada posebno proverite:
- pričvršćenost točkova,
- centriranost točkova,
- kočnice,
- ram i viljušku,
- upravljač i lulu,
- zadnji menjač.
Ako je potrebno, odnesite bicikl u servis.
Razmislite zašto je do pada došlo
Kada se situacija smiri, korisno je analizirati uzrok.
Da li je problem bio:
- prevelika brzina,
- mokar put,
- pesak u krivini,
- naglo kočenje,
- rupa koju niste videli,
- kontakt sa drugim učesnikom,
- tehnički kvar?
Cilj nije traženje krivice, već sprečavanje ponavljanja iste situacije.
Ako je pad bio na spustu, pogledajte Kako bezbedno voziti nizbrdo.
Za gradske situacije pogledajte Pravila bezbedne vožnje bicikla u gradu.
Šta je korisno imati u malom kompletu prve pomoći?
Na dužoj turi praktičan mali komplet može sadržati:
- sterilne gaze,
- zavoj,
- flastere,
- osnovno sredstvo za čišćenje prema nameni proizvoda,
- jednokratne rukavice.
Ne morate nositi veliku medicinsku torbu na svaku vožnju.
Ali nekoliko malih stvari može biti veoma korisno kod površinskih povreda.
Za ostatak opreme pogledajte Šta poneti na jednodnevnu biciklističku turu.
Telefon može biti najvažniji deo opreme posle ozbiljnog pada
Na dužim ili udaljenim rutama ponesite telefon sa dovoljno baterije.
Dobro je da:
- neko zna okvirnu rutu,
- imate offline mapu,
- znate približnu lokaciju ako morate pozvati pomoć.
Na udaljenom terenu lokacija može biti jednako važna kao opis povrede.
Ako vozite u grupi, ne ostavljajte povređenog vozača samog
Kod ozbiljnijeg pada grupa treba prvo da obezbedi mesto i proceni stanje vozača.
Jedna osoba može pozvati pomoć dok druga ostaje uz povređenog.
Nemojte praviti dodatnu opasnost tako što cela grupa stoji usred kolovoza.
Za organizaciju grupne vožnje pogledajte Pravila vožnje u grupi na biciklističkoj turi.
Brza kontrolna lista posle pada
Redosled može biti:
- Proverite da li ste u neposrednoj opasnosti.
- Nemojte odmah naglo ustati.
- Proverite svest, disanje i ozbiljno krvarenje.
- Procijenite bol i mogućnost normalnog pokreta.
- Kod ozbiljnih simptoma pozovite hitnu pomoć.
- Ne pomerajte osobu nepotrebno ako sumnjate na povredu kičme.
- Zbrinite manje krvarenje i ogrebotine kada je bezbedno.
- Posle udarca u glavu pratite moguće simptome.
- Tek zatim pregledajte bicikl.
- Proverite točkove, gume, kočnice, upravljač i pogon.
- Nemojte nastaviti vožnju ako vi ili bicikl niste u stanju za bezbednu vožnju.
- Posle povratka ponovo procenite simptome i detaljnije pregledajte bicikl.
Zaključak
Posle pada sa bicikla prvo proverite sebe i druge učesnike, a tek onda bicikl.
Nemojte automatski skočiti na noge. Nekoliko trenutaka proverite svest, disanje, bol, krvarenje i mogućnost normalnog pokretanja.
Kod gubitka svesti, problema sa disanjem, obilnog krvarenja, ozbiljne zbunjenosti, izraženih simptoma nakon udarca u glavu, moguće povrede kičme ili velike deformacije ekstremiteta potražite hitnu medicinsku pomoć.
Manje ogrebotine očistite i zaštitite kada imate odgovarajuće uslove, ali duboke, jako kontaminirane ili nekontrolisano krvareće rane treba da proceni zdravstveni stručnjak.
Ako je kaciga pretrpela ozbiljan udarac, pregledajte je i postupite prema preporuci proizvođača; vidljivo ili sumnjivo oštećena kaciga nije za dalju normalnu upotrebu.
Tek kada ste sigurni da možete bezbedno da se krećete, pregledajte bicikl.
Proverite točkove, kočnice, upravljač, gume, menjač, lanac, ram i viljušku. Posebno budite oprezni kod snažnog udara u karbonske komponente ili zadnji menjač.
Ako vi ili bicikl niste potpuno sigurni za nastavak, prekinite turu.
Nekoliko kilometara ili propušten trening nisu važniji od povrede koja se može pogoršati ili tehničkog problema koji može izazvati drugi pad.
Ostale vodiče pronaći ćete u kategoriji Bezbednost i zdravlje.