Spust je mnogim biciklistima najzabavniji deo vožnje, ali je istovremeno trenutak kada se brzina povećava uz veoma malo napora. Zbog toga greške koje na ravnom terenu deluju bezazleno na nizbrdici mogu imati mnogo ozbiljnije posledice.
Kako bezbedno voziti nizbrdo ne zavisi od toga koliko ste hrabri ili koliko brzo može da ide bicikl. Najvažniji su kontrolisana brzina, pravilno kočenje, dobar izbor putanje, pogled usmeren unapred i položaj tela koji omogućava da bicikl ostane stabilan.
Početnik ne treba da pokušava da prati brzinu iskusnijeg bicikliste. Na istom spustu različiti vozači mogu bezbedno voziti potpuno različitim tempom.
Cilj nije da se nizbrdo spustite što brže, već da tokom celog spusta imate dovoljno vremena i prostora da reagujete na krivinu, rupu, vozilo ili promenu podloge.
Pre spusta proverite kočnice i gume
Bezbedna vožnja nizbrdo počinje pre nego što se put okrene naniže.
Ako znate da vas očekuje duži ili strmiji spust, proverite:
- da obe kočnice rade ravnomerno,
- da ručice kočnica ne propadaju neuobičajeno duboko,
- da su kočione pločice ili paknovi u dobrom stanju,
- da su gume pravilno napumpane,
- da na gumama nema posekotina ili drugih oštećenja,
- da su točkovi pravilno pričvršćeni.
Problem koji jedva primećujete na ravnom može postati mnogo važniji kada bicikl treba da usporite sa veće brzine.
Ako kočnice zahtevaju podešavanje, pogledajte vodič Kako podesiti kočnice na biciklu.
Gledajte daleko ispred sebe
Jedna od najvažnijih veština na spustu jeste pogled.
Nemojte gledati samo nekoliko metara ispred prednjeg točka.
Što je brzina veća, potrebno vam je više vremena da:
- primetite krivinu,
- procijenite njen oblik,
- uočite rupu ili šljunak,
- vidite vozilo,
- pripremite kočenje,
- odaberete bezbednu putanju.
Pogled zato treba da ide znatno unapred, a zatim se povremeno vraća na površinu neposredno ispred bicikla.
Na taj način dobijate i širu sliku puta i dovoljno informacija o podlozi.
Gledajte tamo gde želite da prođete
U krivini pogled usmerava telo i bicikl.
Ako pogled potpuno fiksirate na ivicu puta, rupu ili prepreku koje se plašite, mnogo je teže napraviti mirnu putanju.
Uočite prepreku, ali zatim pogled prebacite ka prostoru kroz koji želite da prođete.
Posebno u dužim krivinama pogled treba da ide prema izlazu iz krivine kada postane vidljiv.
To pomaže da upravljanje bude mirnije i prirodnije.
Većinu usporavanja završite pre krivine
Jedna od najvažnijih navika jeste da brzinu prilagodite pre ulaska u krivinu.
Dok je bicikl relativno uspravan, gume imaju više raspoloživog prijanjanja za kočenje.
Kada se bicikl nagne u krivini, deo tog prijanjanja već koristite za promenu pravca.
Zato je bolje:
- uočiti krivinu,
- proceniti odgovarajuću brzinu,
- kočiti dok ste još pre nje,
- ući kontrolisanom brzinom,
- kroz krivinu održavati mirnu putanju.
Ako shvatite da ste ušli prebrzo, nemojte panično grabiti kočnice.
Smanjite brzinu što je moguće progresivnije i izbegavajte nagle pokrete.
Koristite obe kočnice
Bicikl ima dve kočnice sa razlogom.
Tokom normalnog usporavanja koristite i prednju i zadnju, postepeno povećavajući pritisak.
Kod snažnijeg kočenja veći deo opterećenja prelazi prema prednjem točku, pa prednja kočnica može imati veoma važnu ulogu u zaustavljanju.
To ipak ne znači da ručicu treba naglo stisnuti svom snagom.
Ključ je progresivno kočenje.
Počnite sa manjim pritiskom, osetite reakciju bicikla i povećavajte silu kontrolisano.
Naglo blokiranje točka smanjuje kontrolu.
Nemojte se plašiti prednje kočnice, ali naučite da je dozirate
Neki početnici gotovo potpuno izbegavaju prednju kočnicu jer se plaše da će pasti preko volana.
Time sebi oduzimaju veliki deo raspoložive snage kočenja.
Mnogo je korisnije da na ravnom, praznom i bezbednom prostoru naučite kako se bicikl ponaša pri sve snažnijem kočenju.
Vežbajte postepeno.
Pri snažnijem usporavanju držite telo stabilno i ne dozvolite da vas kočenje nekontrolisano povuče prema volanu.
Sa iskustvom ćete razviti osećaj koliko kočenja možete da koristite u različitim uslovima.
Ne držite kočnice maksimalno stisnute tokom celog dugog spusta
Na veoma dugom spustu stalno jako kočenje može zagrevati kočioni sistem.
Koliko je to važno zavisi od vrste kočnica, točkova, težine vozača i samog spusta.
Zato brzinu kontrolišite planski.
Kada treba da usporite, koristite kočnice dovoljno odlučno i kontrolisano, a kada je put bezbedan i brzina odgovarajuća, dozvolite sistemu da se rastereti.
Na dugim i veoma strmim spustovima ne pokušavajte da održavate previsoku brzinu između krivina samo zato što ćete je zatim ponovo snažno smanjiti.
Mirniji tempo je jednostavniji i za vozača i za opremu.
Položaj tela treba da bude stabilan, ne ukočen
Na spustu nemojte stezati volan svom snagom.
Previše zategnute ruke prenose svaki udar sa puta direktno na telo i otežavaju sitne korekcije pravca.
Držite:
- laktove blago savijene,
- ramena opuštena,
- šake sigurno na upravljaču,
- kolena opuštena,
- telo stabilno iznad bicikla.
Cilj je da ruke i noge mogu da apsorbuju male neravnine.
Nemojte pokušavati da budete potpuno ukočeni jer biciklu treba dozvoliti male prirodne pokrete ispod vas.
Nemojte se bez potrebe ekstremno pomerati unazad
Često se čuje savet da na svakom spustu treba „prebaciti težinu skroz nazad“.
To je previše pojednostavljeno.
Na normalnom drumskom ili blagom makadamskom spustu želite uravnotežen položaj koji zadržava dovoljno opterećenja i na prednjem točku kako bi bicikl mogao precizno da skreće.
Ako se previše pomerite unazad, prednji točak može postati previše rasterećen.
Na veoma strmim MTB deonicama položaj kukova se zaista menja u odnosu na nagib i prepreke, ali ni tada cilj nije nekontrolisano „visiti“ iza sedišta.
Položaj prilagodite terenu tako da ostanete stabilni i sposobni da koristite obe kočnice i upravljate biciklom.
Spoljašnja pedala može pomoći stabilnosti u krivini
Kod klasične krivine na asfaltu često je korisno da spoljašnja pedala bude u donjem položaju.
Na primer, ako skrećete ulevo, desna pedala je spoljašnja i može biti niže.
To pomaže da:
- unutrašnja pedala ostane dalje od podloge,
- imate stabilniji oslonac,
- izbegnete udar pedale u asfalt pri većem nagibu.
Nemojte pokušavati da silom gurate bicikl u ekstreman ugao. Za rekreativca je mnogo važnije da uđe u krivinu odgovarajućom brzinom.
Ne secite nepregledne krivine
Na javnom putu nikada nemojte koristiti suprotnu saobraćajnu traku zato što vam pruža „lepšu liniju“.
Iza nepregledne krivine može dolaziti automobil, motocikl, autobus ili drugi biciklista.
Vozite unutar prostora koji vam pripada i birajte brzinu koja omogućava da krivinu prođete bez izlaska u suprotni smer.
Ovo je posebno važno na planinskim putevima sa oštrim serpentinama.
Pazite na šljunak i pesak u krivinama
Sitni šljunak može biti mnogo opasniji u krivini nego na ravnom.
Guma na rastresitoj podlozi ima manje prijanjanja, naročito kada istovremeno:
- kočite,
- skrećete,
- vozite većom brzinom.
Ako unapred vidite šljunak, smanjite brzinu pre nego što stignete do njega.
Kroz problematičnu površinu prođite što mirnije, bez naglih pokreta upravljača ili kočnica.
Sličan oprez potreban je na pesku, mokrom lišću, blatu i glatkim metalnim površinama.
Po kiši vozite znatno rezervisanije
Mokra podloga menja osećaj na spustu.
Posebno mogu biti klizavi:
- horizontalna signalizacija,
- šahtovi,
- lišće,
- metalni spojevi,
- blato i šljunak.
Vidljivost je takođe slabija, a put kočenja može biti drugačiji.
Zato smanjite brzinu ranije i pravite manje nagle pokrete.
Ako često vozite u takvim uslovima, pogledajte Kako bezbedno voziti bicikl po kiši.
Pritisak u gumama utiče na kontrolu
Previše nizak ili previše visok pritisak može negativno uticati na vožnju.
Odgovarajući pritisak zavisi od:
- širine gume,
- težine vozača i bicikla,
- vrste podloge,
- tipa gume i sistema.
Nemojte automatski pumpati gumu na maksimalnu vrednost označenu na bočnoj strani.
Koristite preporuke proizvođača guma, točka i bicikla i prilagodite ih svom sistemu.
Detaljniji vodič nalazi se u tekstu Kako proveriti i podesiti pritisak u gumama.
Ne pratite slepo biciklistu ispred sebe
Ako se vozite u grupi, biciklista ispred možda:
- poznaje put mnogo bolje,
- ima kvalitetnije gume,
- bolje kočnice,
- više iskustva,
- drugačiji bicikl.
To što je on prošao krivinu određenom brzinom ne znači da treba da uradite isto.
Vozite svojim tempom.
Na spustu ostavite veći razmak nego na ravnom.
Ako vozač ispred neočekivano zakoči ili napravi grešku, potreban vam je prostor za reakciju.
Za grupne ture pogledajte i Pravila vožnje u grupi na biciklističkoj turi.
Nemojte preticati u nepreglednoj krivini
Ako ste brži od drugog bicikliste, sačekajte bezbedno mesto za prolazak.
Ne pretpostavljajte da će osoba ispred zadržati istu liniju.
Prilikom preticanja ostavite dovoljno bočnog prostora i po potrebi jasno najavite prolazak.
Na javnom putu dodatno proverite saobraćaj iza sebe pre nego što promenite položaj.
Posebno pazite na automobile koji seku krivine
Čak i ako vi pravilno vozite svojom stranom puta, vozilo iz suprotnog smera može se pojaviti bliže sredini nego što očekujete.
Zbog toga na nepreglednom spustu nemojte birati putanju koja vam ne ostavlja nikakvu rezervu.
Očekujte mogućnost tuđe greške.
Isto pravilo važi za vozila koja izlaze iz:
- dvorišta,
- parkinga,
- sporednih puteva,
- benzinskih pumpi.
Pri većoj brzini imate manje vremena da reagujete.
Na MTB spustu birajte putanju pre prepreke
Na terenskom spustu kamenje, korenje i rupe zahtevaju dodatno planiranje.
Pogledajte nekoliko metara unapred i pokušajte da odlučite gde želite da prolaze točkovi.
Izbegavajte da odluku donesete tek kada je prednji točak već stigao do prepreke.
Na zahtevnijem terenu:
- držite laktove i kolena opuštenim,
- dozvolite biciklu da se pomera ispod vas,
- brzinu smanjite pre najtežeg dela,
- ne pravite nagle pokrete na rastresitoj podlozi.
Ako je deonica iznad vašeg trenutnog nivoa iskustva, sasvim je razumno sići sa bicikla i proći je peške.
Nema ničeg lošeg u tome da usporite
Brzina na spustu može lako stvoriti pritisak da „ne kočite previše“.
To nema smisla.
Ako vam je neprijatno, smanjite brzinu.
Udobna brzina je ona pri kojoj:
- možete da gledate unapred,
- ne stežete volan u panici,
- imate vremena za reakciju,
- možete da ostanete u svojoj putanji.
Sa iskustvom će brzina možda prirodno porasti.
Ne treba je povećavati na silu.
Ne pokušavajte prvi ozbiljan spust kada ste već iscrpljeni
Umor utiče na:
- koncentraciju,
- brzinu reakcije,
- snagu ruku,
- preciznost kočenja,
- procenu brzine.
Ako se veliki spust nalazi pri kraju zahtevne ture, uzmite kratku pauzu pre njega ako osećate da vam je koncentracija pala.
Popijte vodu, pojedite nešto ako je potrebno i proverite kočnice.
Kod planiranja nove ture korisno je unapred pogledati gde se nalaze najveći usponi i spustovi. Više o tome pročitajte u vodiču Kako proceniti težinu biciklističke rute.
Vežbajte na poznatom spustu
Najbolje mesto za učenje nije nepoznat planinski put.
Izaberite blag, pregledan spust sa malo saobraćaja.
Na njemu možete uvežbati:
- pogled kroz krivinu,
- kočenje pre krivine,
- upotrebu obe kočnice,
- opušten položaj ruku,
- stabilnu putanju.
Ne pokušavajte sve da menjate u jednom prolazu.
Prvo se fokusirajte na pogled, zatim na kočenje, pa tek onda na finije detalje položaja tela.
Šta uraditi ako se uplašite usred spusta?
Ako brzina postane neprijatna, najvažnije je da ne paničite.
Gledajte tamo gde želite da prođete, držite bicikl stabilno i počnite progresivno da koristite obe kočnice.
Nemojte:
- naglo skretati ka ivici,
- gledati samo prepreku,
- zgrabiti jednu kočnicu maksimalnom snagom,
- pratiti vozača ispred samo zato što je brži.
Kada uslovi dozvoljavaju, smanjite brzinu do nivoa na kojem ponovo osećate kontrolu.
Ako je potrebno, zaustavite se na bezbednom mestu.
Brza kontrolna lista pre spusta
Pre i tokom spuštanja proverite:
- Kočnice rade pravilno.
- Gume su u dobrom stanju i odgovarajuće napumpane.
- Gledam daleko ispred bicikla.
- Brzinu smanjujem pre krivine.
- Koristim obe kočnice progresivno.
- Ruke i ramena nisu ukočeni.
- Ne pomeram težinu ekstremno unazad bez potrebe.
- Ne sečem nepregledne krivine.
- Ostavljam dodatnu rezervu po kiši i šljunku.
- Ne pratim brzinu drugog vozača ako mi ne odgovara.
- Na javnom putu ostajem u svojoj saobraćajnoj putanji.
Zaključak
Bezbedna vožnja nizbrdo počinje kontrolom brzine i pogledom dovoljno daleko unapred.
Većinu kočenja završite pre ulaska u krivinu, a obe kočnice koristite progresivno. Ne čekajte da brzina postane neprijatna pa da tek tada naglo reagujete.
Držite telo stabilno i opušteno. Laktovi i kolena treba da imaju prostora za pokret, dok položaj težine prilagođavate nagibu i podlozi bez nepotrebnog ekstremnog pomeranja unazad.
Na mokrom asfaltu, šljunku i lošoj podlozi dodatno smanjite brzinu. Na javnom putu ne secite krivine i uvek računajte na mogućnost da se iza nepreglednog dela pojavi vozilo.
Ako vozite sa drugima, ne pokušavajte da pratite najbržeg biciklistu. Svako treba da izabere brzinu koju može pouzdano da kontroliše.
Veština spuštanja razvija se postepeno. Vežbajte na poznatim i preglednim deonicama i povećavajte brzinu tek kada su pogled, kočenje i izbor putanje postali prirodni.
Ostale vodiče o tehnici vožnje pronaći ćete u kategoriji Vožnja i trening.