Kupovina bicikla često počinje pitanjem o modelu, opremi i ceni, ali jedna od najvažnijih odluka zapravo je odgovarajuća veličina rama bicikla. Čak i kvalitetan i dobro opremljen bicikl može biti neprijatan ako je ram prevelik ili premali za vozača.
Pravilna veličina utiče na položaj tela, kontrolu bicikla, udobnost tokom dužih vožnji i mogućnost da pravilno podesite sedište i upravljač.
Najčešća greška je oslanjanje samo na visinu vozača. Visina jeste dobra početna informacija, ali dve osobe iste visine mogu imati različitu dužinu nogu, trupa i ruku. Zato je najbolje kombinovati tabelu proizvođača, merenje unutrašnje dužine noge i probnu vožnju.
U nastavku ćemo korak po korak objasniti kako odabrati odgovarajuću veličinu rama bicikla i šta proveriti pre kupovine.
Zašto je veličina rama toliko važna?
Veličina rama određuje osnovni položaj vozača na biciklu.
Kod premalog rama možete imati osećaj da ste „zbijeni“, da je upravljač preblizu ili da je teško pronaći dobar položaj sedišta.
Kod prevelikog rama često se javlja suprotan osećaj: morate previše da se istežete prema upravljaču, bicikl može delovati nezgrapno pri malim brzinama, a silazak sa sedišta može biti neprijatan.
Problem nije samo udobnost.
Neodgovarajuća veličina može otežati:
- upravljanje biciklom,
- pravilan položaj nogu tokom pedaliranja,
- kontrolu pri zaustavljanju,
- duže vožnje bez nepotrebnog zamora,
- precizno podešavanje sedišta i upravljača.
Zato veličinu rama treba proveravati pre detalja poput boje ili broja brzina.
Prvo izmerite svoju visinu
Najjednostavniji podatak je ukupna telesna visina.
Stanite bosi uz zid, uspravite se i izmerite rastojanje od poda do vrha glave.
Većina proizvođača bicikala na osnovu visine daje približne preporuke poput:
- XS,
- S,
- M,
- L,
- XL.
Kod nekih modela veličina se navodi u centimetrima ili inčima.
Važno je znati da oznaka „M“ nije potpuno ista kod svakog proizvođača.
Medium jednog brenda može po geometriji biti približan Small ili Large modelu drugog proizvođača. Isto važi i za oznake u centimetrima, jer se različiti tipovi bicikala mere na različite načine.
Zato nemojte koristiti jednu univerzalnu tabelu kao konačan odgovor.
Tabela konkretnog proizvođača treba da bude početna tačka.
Izmerite unutrašnju dužinu noge
Posle ukupne visine, veoma koristan podatak je unutrašnja dužina noge, odnosno inseam.
Možete je približno izmeriti kod kuće.
Stanite bosi leđima uz zid, sa stopalima blago razmaknutim. Između nogu postavite knjigu ili drugi ravan predmet i podignite ga tako da nalegne slično kao sedište bicikla.
Zatim izmerite rastojanje od poda do gornje ivice knjige.
Dobijena mera pomaže da procenite dve stvari:
- da li imate dovoljno prostora iznad gornje cevi rama,
- da li sedište može pravilno da se podesi u odnosu na pedale.
Ovaj podatak je naročito koristan ako se prema visini nalazite tačno između dve preporučene veličine rama.
Nemojte se oslanjati samo na formulu
Na internetu ćete pronaći različite formule koje unutrašnju dužinu noge pretvaraju u preporučenu veličinu rama.
Takve formule mogu biti korisna orijentacija, ali nisu dovoljne za konačnu odluku.
Razlog je jednostavan: geometrija bicikala se razlikuje.
Brdski, trekking, gradski i drumski bicikl nemaju isti oblik rama niti isti položaj vozača.
Na primer, dva rama iste nominalne veličine mogu imati različitu:
- dužinu gornje cevi,
- visinu prednjeg dela rama,
- udaljenost do upravljača,
- ugao cevi sedišta,
- visinu gornje cevi od tla.
Zato broj na nalepnici rama ne govori celu priču.
Proverite tabelu veličina za konkretan model
Kada pronađete bicikl koji vam se dopada, otvorite tabelu geometrije baš za taj model.
Proizvođač obično navodi preporučeni raspon visine za svaku veličinu.
Na primer, određena veličina može biti preporučena za vozače od približno 170 do 178 cm, a sledeća od 176 do 184 cm.
Preklapanje je normalno.
Ako se nalazite u zoni u kojoj odgovaraju dve veličine, odluku treba dodatno proveriti prema proporcijama tela i načinu vožnje.
Nemojte automatski uzeti veću veličinu samo zato što ste blizu gornje granice manje.
Šta je standover visina?
Jedna praktična provera je prostor između vašeg tela i gornje cevi rama kada stojite iznad bicikla sa obe noge na zemlji.
To se često naziva standover clearance.
Kod mnogih bicikala poželjno je da postoji određeni prostor između tela i rama, kako biste mogli bezbednije da siđete sa sedišta i stanete iznad bicikla.
Koliki prostor vam treba zavisi od vrste bicikla.
Kod brdskih bicikala često je korisno imati više prostora, jer se tokom terenske vožnje češće silazi sa sedišta i pomera telo.
Kod gradskih bicikala sa niskim ramom ovaj kriterijum može biti manje značajan jer konstrukcija rama potpuno drugačije izgleda.
Zato standover nije jedina mera, ali je korisna praktična provera.
Reach – koliko ste udaljeni od upravljača
Jedna od najvažnijih stvari tokom probne vožnje jeste osećaj koliko daleko morate da se pružite do upravljača.
Ako je bicikl prevelik, možete imati utisak da stalno istežete ruke i naginjete telo napred.
Ako je premali, upravljač može delovati preblizu, a položaj skučen.
Idealno je da se osećate stabilno i prirodno, bez potrebe da grčite ramena ili zaključavate laktove.
Kod rekreativne vožnje ruke uglavnom treba da budu blago savijene.
Ako već posle nekoliko minuta imate osećaj da „jurite“ upravljač ili da vam je preblizu grudima, vredi probati drugu veličinu.
Stack utiče na visinu prednjeg dela bicikla
Pored dužine, važna je i visina položaja.
U tabelama geometrije često ćete videti podatak koji se naziva stack. On pomaže da se opiše koliko je visok prednji deo bicikla u odnosu na ram.
Veći stack obično omogućava uspravniji položaj, dok manji može dovesti do sportskijeg i spuštenijeg položaja.
Ovo je posebno važno ako birate između nekoliko modela iste nominalne veličine.
Dva bicikla sa oznakom „M“ mogu imati veoma različit osećaj upravo zbog razlike u reach i stack merama.
Početnik ne mora da pamti sve geometrijske brojeve, ali je korisno znati zašto dva naizgled slična bicikla mogu potpuno drugačije da „legnu“.
Pravilno podesite visinu sedišta
Veličina rama i visina sedišta nisu isto.
Čak i na odgovarajućem ramu sedište mora biti pravilno podešeno.
Kada je pedala blizu najniže tačke, noga treba da bude skoro ispružena, ali ne potpuno zaključana.
Ako je sedište prenisko, koleno ostaje veoma savijeno tokom svakog okreta pedale. Ako je previsoko, vozač može početi da pomera kukove levo-desno kako bi dosegao pedale.
Postoje različite formule za početno podešavanje sedišta, ali za rekreativca je praktičnije da počne od približnog položaja i zatim ga pažljivo doradi.
Promene pravite u malim koracima.
Ne podižite ili spuštajte sedište nekoliko centimetara odjednom bez razloga.
Položaj sedišta napred–nazad takođe je važan
Većina sedišta može da se pomera malo napred ili nazad po šinama.
Ovo podešavanje utiče na odnos tela prema pedalama i upravljaču.
Međutim, pomeranje sedišta ne treba koristiti kao način da „popravite“ ram koji je očigledno pogrešne veličine.
Ako morate da pomerite sedište do krajnje granice samo da biste normalno dohvatili upravljač, moguće je da treba razmotriti drugu veličinu ili drugačiju geometriju bicikla.
Veličina gradskog bicikla
Kod gradskog bicikla prioritet je često udobnost.
Položaj je obično uspravniji, upravljač viši, a kod mnogih modela ram ima spuštenu gornju cev.
Zbog toga sama standover visina možda neće biti toliko presudna kao kod klasičnog sportskog rama.
Tokom probne vožnje proverite:
- da li lako dohvatate upravljač,
- da li možete stabilno da stanete pri zaustavljanju,
- da li vam položaj deluje prirodno,
- da li možete pravilno da podesite visinu sedišta.
Za svakodnevnu gradsku vožnju nema potrebe birati agresivno sportski položaj ako vam nije prijatan.
Veličina trekking bicikla
Trekking bicikl često se koristi i za grad i za duže ture, pa je važno pronaći balans između udobnosti i efikasnog položaja.
Vozač je obično nešto više nagnut napred nego na klasičnom gradskom biciklu, ali položaj i dalje nije ekstremno sportski.
Kod trekking modela posebno proverite rastojanje do upravljača.
Na kratkoj probnoj vožnji nekoliko centimetara razlike možda neće delovati značajno, ali na višesatnoj turi položaj postaje mnogo važniji.
Ako još niste sigurni koji tip bicikla vam treba, pogledajte Gradski, trekking ili brdski bicikl: ključne razlike.
Veličina brdskog bicikla
Kod brdskog bicikla kontrola je veoma važna.
Savremeni MTB modeli često imaju drugačiju geometriju od starijih bicikala, pa poređenje samo prema dužini cevi sedišta može biti pogrešno.
Važni su:
- reach,
- dužina međuosovinskog rastojanja,
- visina prednjeg dela,
- prostor iznad rama,
- osećaj kontrole tokom stajanja na pedalama.
Na tehničkom terenu prevelik bicikl može delovati teško za manevrisanje, dok premali može biti nestabilniji pri većim brzinama.
Zato je probna vožnja posebno korisna ako kupujete MTB.
Šta ako ste između dve veličine?
Ovo je veoma česta situacija.
Na primer, tabela proizvođača može da pokaže da po visini odgovarate i veličini M i veličini L.
Tada pogledajte:
- unutrašnju dužinu noge,
- dužinu ruku i trupa,
- reach obe veličine,
- vrstu vožnje koju planirate,
- osećaj tokom probne vožnje.
Manji ram često daje nešto agilniji osećaj i lakše upravljanje.
Veći može pružiti stabilniji i izduženiji položaj.
Međutim, to nije pravilo koje treba slepo pratiti.
Ako imate kraći trup u odnosu na noge, veći ram može vam biti predugačak iako ukupna visina odgovara tabeli.
Zato, kada ste između dve veličine, probajte obe ako je moguće.
Probna vožnja je najbolja završna provera
Tabela vas može dovesti do dve ili tri realne opcije, ali probna vožnja često donosi konačnu odluku.
Tokom probne vožnje nemojte voziti samo nekoliko metara ispred prodavnice.
Ako postoji mogućnost, vozite nekoliko minuta i proverite:
- da li prirodno dohvatate upravljač,
- da li su ramena opuštena,
- da li su laktovi blago savijeni,
- da li pri pedaliranju morate da pomerate kukove,
- da li lako kontrolišete bicikl pri maloj brzini,
- da li možete bez neprijatnosti da stanete iznad rama.
Ako probavate dve veličine, vozite ih jednu za drugom. Razlika će tako biti mnogo očiglednija.
Nemojte očekivati da sedište rešava pogrešnu veličinu rama
Visina sedišta, položaj volana i dužina lule upravljača omogućavaju fino podešavanje bicikla.
Ali postoji granica.
Ako je ram znatno prevelik ili premali, podešavanje komponenti neće potpuno rešiti problem.
Zato je mnogo bolje krenuti od odgovarajuće veličine rama, a zatim koristiti podešavanja za fino prilagođavanje.
Posebno obratite pažnju ako kupujete bicikl preko interneta
Kod online kupovine nemate mogućnost da odmah sednete na bicikl.
Zato pre naručivanja pronađite zvaničnu tabelu geometrije za tačno:
- proizvođača,
- model,
- generaciju bicikla,
- veličinu rama.
Ne oslanjajte se samo na opis prodavca poput „M – za osobe srednje visine“.
Ako već imate bicikl koji vam dobro odgovara, možete uporediti njegov reach, stack i druge osnovne mere sa modelom koji planirate da kupite.
Kod polovnog bicikla isto pravilo važi: dobra cena ne čini pogrešnu veličinu dobrim izborom.
Šta ako tokom vožnje osećate nelagodnost?
Ne mora svaka nelagodnost značiti da je ram pogrešan.
Uzrok može biti položaj sedišta, visina upravljača, širina upravljača, obuća, tehnika vožnje ili naglo povećanje kilometraže.
Ipak, ponavljajući bol ili jaka nelagodnost nisu nešto što treba ignorisati.
Prvo proverite osnovna podešavanja i napravite male promene.
Ako problem traje, posebno tokom dužih vožnji, korisno je konsultovati stručnjaka za bike fitting ili drugog odgovarajućeg stručnjaka.
Ako vas tokom vožnje posebno muče kolena, možete pročitati i vodič Kako sprečiti bol u kolenima tokom vožnje bicikla.
Brza kontrolna lista za izbor veličine rama
Pre kupovine proverite sledeće:
- izmerite ukupnu visinu,
- izmerite unutrašnju dužinu noge,
- proverite zvaničnu tabelu proizvođača,
- pogledajte reach i stack ako su dostupni,
- proverite prostor iznad gornje cevi rama,
- podesite približnu visinu sedišta,
- proverite da li prirodno dohvatate upravljač,
- probajte dve susedne veličine ako ste između njih,
- napravite probnu vožnju kad god je moguće.
Nemojte birati veličinu samo zato što je isti broj rama odgovarao na vašem prethodnom biciklu.
Geometrija različitih modela može biti značajno drugačija.
Zaključak
Odgovarajuća veličina rama bicikla bira se kombinovanjem telesnih mera, geometrije konkretnog modela i probne vožnje.
Visina je dobra početna tačka, ali nije jedini kriterijum. Izmerite i unutrašnju dužinu noge, proverite tabelu proizvođača i obratite pažnju na rastojanje do upravljača i prostor iznad rama.
Ako se nalazite između dve veličine, nemojte automatski birati veću ili manju. Probajte obe i procenite u kojoj imate prirodniji položaj i bolju kontrolu.
Pravilno izabran ram ostavlja dovoljno prostora za fino podešavanje sedišta i upravljača i predstavlja osnovu udobnog bicikla.
Ako tek birate novi bicikl, pogledajte i vodič Kako izabrati pravi bicikl prema načinu vožnje.
Ostale vodiče o kupovini, podešavanju i opremi pronaći ćete u kategoriji Bicikli i oprema.