Vožnja bicikla noću ne mora automatski da bude nebezbedna, ali zahteva više pripreme nego vožnja po dnevnom svetlu. Kada padne mrak, vozači automobila, pešaci i drugi biciklisti imaju manje vremena da vas uoče i procene vašu brzinu i pravac kretanja.
Zato vidljivost bicikliste noću ne zavisi samo od jednog jakog svetla. Najbolji rezultat daje kombinacija prednjeg i zadnjeg svetla, pravilnog usmeravanja snopa, reflektujućih elemenata, predvidive putanje i brzine prilagođene tome koliko daleko zaista možete da vidite.
Važno je razlikovati dve potrebe: prvo, drugi učesnici u saobraćaju treba jasno da vide vas; drugo, vi morate dovoljno rano da uočite rupu, pešaka, šljunak, krivinu ili drugu prepreku.
Za kratku vožnju kroz dobro osvetljen grad možda će biti dovoljan jednostavniji sistem svetala. Na neosvetljenom putu ili dužoj večernjoj turi potrebno je ozbiljnije prednje svetlo koje zaista osvetljava površinu ispred bicikla.
Prednje i zadnje svetlo su osnova
Najvažniji deo noćne opreme su funkcionalno prednje i zadnje svetlo.
Prednje svetlo služi da:
- drugi učesnici vide da im biciklista dolazi u susret,
- vi vidite put, prepreke i promene podloge,
- lakše procenite krivine i raskrsnice.
Zadnje svetlo omogućava vozačima koji vam prilaze otpozadi da vas uoče na vreme.
Pre svake večernje vožnje proverite:
- da li oba svetla rade,
- koliko je baterije ostalo,
- da li je nosač dobro zategnut,
- da li je svetlo zaklonjeno torbom, jaknom ili drugim predmetom.
Svetlo koje radi, ali ga potpuno prekriva velika torba na nosaču, praktično ne obavlja svoju funkciju.
Nije svako prednje svetlo namenjeno osvetljavanju puta
Mala prednja lampica može biti dovoljna da vas drugi primete u osvetljenom centru grada.
Na potpuno mračnom putu situacija je drugačija.
Tamo vam je potrebno svetlo koje može dovoljno rano da pokaže:
- rupe,
- kamenje,
- grane,
- pešake,
- životinje,
- krivine,
- ivicu kolovoza.
Ako vidite prepreku tek nekoliko metara pre nego što stignete do nje, vozite brže nego što uslovi i vaše svetlo dozvoljavaju.
Zato jačina prednjeg svetla treba da odgovara brzini i prostoru kojim vozite.
Pravilno usmerite prednje svetlo
Veoma jako svetlo nije korisno ako je usmereno pravo u oči ljudi koji dolaze iz suprotnog pravca.
Prednje svetlo treba postaviti tako da osvetljava put ispred bicikla, a ne da zaslepljuje druge učesnike.
Posle montaže stanite nekoliko metara ispred bicikla i proverite položaj snopa.
Još bolje, napravite kratku probnu vožnju na poznatom mestu i pogledajte:
- da li vidite dovoljno daleko,
- da li je neposredna površina puta osvetljena,
- da li svetlo odlazi nepotrebno visoko,
- da li se nosač pomera preko neravnina.
Ako često vozite po javnim putevima, birajte svetlo sa kontrolisanim snopom koje je namenjeno takvoj upotrebi.
Treptanje nije uvek najbolji izbor
Treptajuće svetlo može privući pažnju, posebno tokom dana i u dobro osvetljenom gradu.
Međutim, u mraku previše agresivno treptanje može otežati drugim učesnicima procenu vaše udaljenosti i pravca.
Za glavno prednje svetlo na tamnom putu potrebna vam je stabilna rasveta da biste videli površinu ispred sebe.
Kod zadnjeg svetla različiti režimi mogu imati smisla u različitim uslovima.
Praktično rešenje na mnogim svetlima jeste stabilan ili blaži pulsirajući režim koji čuva prepoznatljivost bicikliste bez veoma agresivnih bljeskova.
Najvažnije je da budete uočljivi, a ne da zaslepljujete druge.
Rezervno svetlo može spasiti povratak kući
Punjenje svetala jedna je od stvari koje se lako zaborave.
Na kratkoj gradskoj vožnji prazna baterija je neprijatnost. Na udaljenoj turi bez rasvete može postati ozbiljan problem.
Ako često vozite noću, korisno je imati:
- malo rezervno zadnje svetlo,
- rezervno prednje svetlo,
- USB kabl ako svetlo može da se puni iz eksterne baterije,
- rezervne baterije kod modela koji ih koriste.
Ne mora rezervno svetlo biti jednako snažno kao glavno.
Njegov zadatak je da vam omogući bezbedniji završetak vožnje ako primarna rasveta zakaže.
Reflektujući elementi dopunjuju svetla
Reflektujući materijal ne proizvodi sopstveno svetlo. On vraća svetlost koja na njega pada.
Zato može biti veoma koristan kada vas osvetle farovi vozila.
Reflektujući detalji mogu se nalaziti na:
- odeći,
- prsluku,
- rančevima i torbama,
- obući,
- gumama,
- žbicama,
- ramu bicikla.
Posebno su korisni elementi na delovima tela koji se pomeraju tokom pedaliranja, jer pokret može pomoći vozaču da vas brže prepozna kao biciklistu.
Reflektujući elementi ipak nisu zamena za funkcionalna svetla.
Najbolje rade kao dodatni sloj vidljivosti.
Svetla odeća nije isto što i reflektujuća odeća
Bela ili fluorescentna jakna može biti vrlo uočljiva po dnevnom svetlu i u sumrak.
U potpunom mraku, međutim, reflektujući materijal reaguje mnogo izraženije kada ga osvetle farovi.
Zato se nemojte oslanjati samo na boju majice ili jakne.
Bolje je kombinovati:
- funkcionalna svetla,
- kontrastnu odeću,
- reflektujuće detalje.
Nije potrebno da ceo biciklistički komplet bude fluorescentan.
Nekoliko dobro postavljenih reflektujućih površina može biti veoma efikasno.
Zadnje svetlo postavite tamo gde se stvarno vidi
Zadnje svetlo često se montira na cev sedišta.
To je dobro mesto dok na biciklu nema ničega iza njega.
Problem nastaje kada postavite:
- veliku torbu ispod sedišta,
- bisage,
- jaknu,
- prtljag na nosaču.
Ako oprema zakloni svetlo, premestite ga na prikladno mesto koje je jasno vidljivo vozačima iza vas.
Neki sistemi omogućavaju postavljanje na:
- zadnju torbu,
- nosač prtljaga,
- kacigu,
- drugu odgovarajuću tačku.
Ako koristite dodatno svetlo na kacigi, ono može biti korisna dopuna, ali glavno zadnje svetlo ipak treba da bude stabilno postavljeno na biciklu ili prtljagu.
Vidljivost sa strane je takođe važna
Prednje i zadnje svetlo rešavaju uglavnom vidljivost iz dva pravca.
Na raskrsnici vam vozilo može prilaziti sa strane.
Tu mogu pomoći:
- reflektujuće bočne stranice guma,
- reflektori na žbicama,
- reflektujući detalji na odeći,
- svetla sa određenom bočnom vidljivošću.
To je posebno korisno u gradu, gde se putanje vozila često ukrštaju pod pravim uglom.
Nemojte pretpostaviti da ste vidljivi samo zato što vi vidite automobil
Ovo je važna greška u proceni.
Ako vidite farove automobila, to ne znači automatski da je njegov vozač uočio vas.
Možete se nalaziti:
- u mrtvom uglu,
- u senci pored mnogo jačih izvora svetlosti,
- pored drugih vozila,
- na mestu gde vozač ne očekuje biciklistu.
Na raskrsnicama i izlazima sa parkinga smanjite brzinu i posmatrajte ponašanje vozila.
Čak i sa odličnom rasvetom ostavite mogućnost da druga osoba ipak nije pravilno procenila vašu brzinu ili položaj.
Budite predvidivi
Noću je još važnije da ne pravite iznenadne promene putanje.
Vozač koji vas vidi samo nekoliko sekundi pokušava da proceni:
- u kom smeru idete,
- koliko brzo se krećete,
- da li ćete skrenuti,
- koliko prostora mu je potrebno.
Zato održavajte stabilnu putanju i pravovremeno signalizirajte promenu pravca kada je to potrebno i bezbedno.
Izbegavajte naglo vijuganje između parkiranih vozila.
Više o ponašanju u gradskom saobraćaju pročitajte u vodiču Pravila bezbedne vožnje bicikla u gradu.
Izbegavajte mrtve uglove velikih vozila
Autobusi i kamioni imaju velike zone u kojima vozač može teško da uoči biciklistu.
Noću problem može biti još izraženiji zbog svetala, refleksija i smanjene preglednosti.
Posebno izbegavajte da se dugo zadržavate uz bok velikog vozila pri približavanju raskrsnici.
Ako vozilo počne da skreće preko vaše putanje, može nastati veoma opasna situacija.
Nemojte pretpostaviti da vas je vozač video samo zato što imate jako svetlo.
Po kiši je vidljivost dodatno smanjena
Noć i kiša su zahtevna kombinacija.
Vozači automobila imaju:
- vodu na vetrobranskom staklu,
- refleksije farova sa mokrog asfalta,
- slabiju preglednost kroz bočna stakla i retrovizore.
Biciklista istovremeno ima manje prijanjanja i teže uočava rupe i prepreke.
U takvim uslovima:
- smanjite brzinu,
- povećajte razmak,
- koristite pouzdano osvetljenje,
- izbegavajte nagla skretanja i kočenje.
Detaljnije pogledajte Kako bezbedno voziti bicikl po kiši.
Brzinu prilagodite dometu svetla
Ovo je jedan od najvažnijih principa noćne vožnje.
Recimo da pri određenoj brzini biciklu i vama treba određena udaljenost da:
- primetite prepreku,
- shvatite šta vidite,
- reagujete,
- zakočite ili je obiđete.
Ako vaše svetlo pouzdano osvetljava manje prostora od toga, brzina je previsoka.
Na potpuno mračnom putu zato možda nećete moći da vozite istom brzinom kao tokom dana, čak i ako put poznajete.
Posebno budite oprezni na nizbrdici
Na spustu brzina može veoma brzo da poraste.
Pri tome domet svetla ostaje isti.
Krivinu, životinju ili oštećenje puta možda ćete uočiti kasnije nego tokom dana.
Zato na noćnom spustu:
- ranije smanjite brzinu,
- gledajte daleko unapred,
- koristite obe kočnice kontrolisano,
- ne ulazite brzo u nepregledne krivine.
Za tehniku spuštanja pogledajte Kako bezbedno voziti nizbrdo.
Izaberite bezbedniju noćnu rutu
Ruta koju volite tokom dana ne mora biti najbolji izbor noću.
Za večernju vožnju prednost može imati put sa:
- boljom rasvetom,
- manje brzog saobraćaja,
- kvalitetnijom podlogom,
- manje komplikovanih raskrsnica,
- odvojenom biciklističkom infrastrukturom.
Ponekad je nekoliko dodatnih kilometara mirnijim putem bolji izbor od najkraće trase kroz vrlo prometnu i slabo osvetljenu ulicu.
Za planiranje pročitajte Kako planirati biciklističku rutu.
Pazite na pešake i bicikliste bez svetla
Vaša svetla ne rešavaju sve probleme noćne vožnje.
Možete naići na:
- pešaka u tamnoj odeći,
- drugog biciklistu bez svetla,
- osobu koja šeta psa,
- trkača,
- životinju.
Na neosvetljenim stazama ove prepreke mogu postati vidljive veoma kasno.
Još jedan razlog da brzinu prilagodite prostoru koji zaista možete da pregledate.
Čistite svetla i reflektujuće površine
Posle vožnje po kiši i prljavom putu zadnje svetlo može biti prekriveno slojem blata.
Isto važi za reflektore.
Povremeno ih obrišite.
Nekoliko minuta čišćenja može vratiti veliki deo njihove vidljivosti.
Proverite i da li se nosač svetla vremenom olabavio i promenio ugao.
Kaciga može imati dodatne reflektujuće elemente
Neke kacige imaju reflektujuće detalje ili mogućnost postavljanja kompatibilnog zadnjeg svetla.
To može biti koristan dodatak, posebno zato što se nalazi na višoj poziciji.
Međutim, nemojte se oslanjati samo na malo svetlo na kacigi.
Primarno zadnje svetlo na biciklu treba da ostane jasno vidljivo.
Ako tek birate kacigu, pogledajte vodič Kako izabrati biciklističku kacigu.
Ne montirajte svetla tako da ometaju upravljanje
Na upravljaču često već postoje:
- zvonce,
- telefon,
- biciklistički računar,
- torba,
- komande menjača i kočnica.
Svetlo montirajte tako da ne ometa pristup ručicama i da kablovi ili nosači ne ograničavaju okretanje upravljača.
Posle montaže okrenite volan potpuno levo i desno i proverite da se ništa ne zateže ili udara.
Napravite kratku proveru pre svake noćne vožnje
Pre polaska potrebno je manje od jednog minuta.
Proverite:
- prednje svetlo,
- zadnje svetlo,
- bateriju,
- ugao prednjeg snopa,
- da zadnje svetlo nije zaklonjeno,
- reflektujuće detalje,
- kočnice,
- stanje guma.
Ako planirate dužu vožnju, ponesite rezervnu lampu ili drugi plan za slučaj pražnjenja baterije.
Brza kontrolna lista za vožnju noću
Pre nego što krenete proverite:
- Imam funkcionalno prednje svetlo.
- Imam jasno vidljivo zadnje svetlo.
- Baterije su dovoljno napunjene za celu vožnju.
- Prednji snop osvetljava put, ali ne zaslepljuje druge.
- Zadnje svetlo nije zaklonjeno prtljagom ili odećom.
- Imam reflektujuće detalje na biciklu ili odeći.
- Brzinu mogu da prilagodim dometu svetla.
- Izabrao sam mirniju i pregledniju rutu kada je moguće.
- Posebno pazim na raskrsnice i mrtve uglove.
- Po kiši ostavljam još veću rezervu.
- Na dužoj vožnji imam rezervno svetlo ili izvor napajanja.
Zaključak
Najbolja vidljivost bicikliste noću postiže se kombinacijom aktivnog osvetljenja, reflektujućih elemenata i predvidive vožnje.
Koristite funkcionalno prednje i zadnje svetlo i proverite ih pre svakog polaska. Prednje svetlo usmerite tako da dovoljno dobro osvetljava put, ali ne zaslepljuje druge učesnike.
Reflektujući detalji na odeći, torbama, gumama ili točkovima mogu dodatno pomoći da vas vozači uoče kada vas osvetle farovima.
Ne oslanjajte se samo na svetlu odeću i nemojte pretpostaviti da vas je drugi vozač video zato što vi vidite njegovo vozilo.
Brzinu prilagodite prostoru koji vaše svetlo može pouzdano da osvetli. To je posebno važno na spustovima, neosvetljenim putevima i po kiši.
Ako često vozite uveče, rezervno malo svetlo i navika redovnog punjenja baterija mogu sprečiti da se poslednji deo ture pretvori u vožnju bez odgovarajuće rasvete.
Za dodatne smernice o ponašanju u saobraćaju pročitajte Pravila bezbedne vožnje bicikla u gradu, a ostale tekstove pronaći ćete u kategoriji Bezbednost i zdravlje.