Dobra biciklistička ruta nije samo linija između dve tačke na mapi. Ista kilometraža može značiti laganu vožnju po ravnom asfaltu ili veoma zahtevan dan sa dugim usponima, lošom podlogom i malo mesta za odmor.
Zato planiranje biciklističke rute treba da obuhvati mnogo više od pitanja koliko kilometara želite da pređete. Važni su ukupan uspon, nagib, vrsta podloge, saobraćaj, vremenska prognoza, mogućnost dopune vode i hrane, dostupnost prevoza i postojanje rezervne varijante ako se plan promeni.
Za početnika je posebno korisno da ne bira rutu samo zato što na mapi izgleda zanimljivo. Nekoliko minuta pripreme može sprečiti situaciju u kojoj se na polovini ture ispostavi da vas čeka mnogo više uspona, loš makadam ili prometna saobraćajnica koju niste očekivali.
Prvo odredite cilj vožnje
Pre nego što počnete da crtate trasu, razmislite kakvu vožnju zapravo želite.
Da li planirate:
- laganu rekreativnu vožnju,
- trening,
- celodnevni izlet,
- vožnju sa prijateljima,
- obilazak određenog mesta,
- makadamsku ili MTB turu,
- rutu koja se završava na železničkoj stanici,
- pripremu za veću kilometražu?
Odgovor menja sve ostalo.
Ruta za lagano druženje ne mora imati isti profil kao trening. Ako planirate fotografisanje i obilazak mesta, prosečna brzina će biti manja i treba računati više vremena za pauze.
Kada unapred znate cilj, mnogo je lakše proceniti koliko kilometara i uspona ima smisla uključiti.
Ne gledajte samo kilometražu
Kilometraža je najvidljiviji podatak, ali često i najviše zavara.
Na primer, 50 kilometara po ravnom asfaltu i 50 kilometara sa velikim usponom i makadamom mogu biti potpuno različite ture.
Zato uz ukupnu dužinu obavezno pogledajte:
- ukupan uspon,
- najstrmije delove,
- vrstu podloge,
- koliko je ruta izložena vetru,
- koliko često možete stati ili skratiti vožnju.
Ako još nemate mnogo iskustva sa upoređivanjem ruta, koristite vožnje koje već poznajete kao referencu.
Ako znate kako se osećate posle 40 kilometara sa 300 metara uspona, mnogo ćete lakše proceniti šta znači nova ruta od 55 kilometara sa 700 metara uspona.
Detaljnije o tome pročitajte u vodiču Kako proceniti težinu biciklističke rute.
Proverite visinski profil pre polaska
Mapa iz ptičje perspektive ne pokazuje koliko je teren težak.
Zato pogledajte visinski profil rute.
Obratite pažnju ne samo na ukupan uspon već i na to gde se on nalazi.
Dve rute mogu imati po 600 metara uspona, ali jedna ih može rasporediti kroz mnogo blagih deonica, dok druga sadrži nekoliko veoma strmih uspona.
Posebno pogledajte završni deo vožnje.
Ako se najveći uspon nalazi posle 70 odsto rute, moraćete da ga savladate kada ste već umorni.
To može biti mnogo teže nego isti uspon na početku.
Ako ruta ima ozbiljnije uspone, koristan je i vodič Kako lakše savladati uspone biciklom.
Proverite kakva je podloga
Put koji je na mapi označen kao prolazan ne mora nužno biti dobar za vaš bicikl.
Pre planiranja proverite da li se ruta sastoji od:
- dobrog asfalta,
- lošijeg asfalta,
- utabane makadamske podloge,
- rastresitog šljunka,
- zemljanog puta,
- šumske ili tehničke staze.
Vrsta podloge utiče na brzinu, udobnost i izbor bicikla.
Trekking bicikl može vrlo dobro funkcionisati na kvalitetnom makadamu, ali dubok šljunak, korenje i tehnička šumska staza zahtevaju drugačiju kontrolu.
Ako niste sigurni u izbor bicikla za određenu podlogu, pogledajte Gradski, trekking ili brdski bicikl: ključne razlike.
Birajte puteve koji odgovaraju vašem iskustvu
Najkraći put između dve tačke nije nužno najbolja biciklistička ruta.
Navigacija ponekad može predložiti saobraćajnicu koja jeste brža, ali vam možda neće biti prijatna za vožnju.
Kada imate izbor, razmotrite:
- biciklističke staze,
- mirnije lokalne puteve,
- sporedne saobraćajnice,
- nasip ili makadam ako odgovara biciklu,
- pravce koje drugi biciklisti često koriste.
Naravno, uvek treba poštovati lokalne saobraćajne propise i ograničenja pristupa.
Kod nepoznate rute posebno proverite deonice koje izgledaju kao veliki ili brzi putevi, tunele i mesta gde biciklistička infrastruktura naglo prestaje.
Ne verujte slepo automatski napravljenoj ruti
Aplikacije za navigaciju su veoma korisne, ali njihov predlog ne treba prihvatiti bez pregleda.
Algoritam može izabrati put koji je formalno prohodan, ali u praksi nije prijatan za vaš tip bicikla.
Pre nego što sačuvate rutu, pregledajte je deo po deo.
Posebno proverite mesta na kojima:
- ruta naglo napušta glavni put,
- počinje neasfaltirana deonica,
- prelazi reku, prugu ili autoput,
- prolazi kroz veoma malo naseljeno područje,
- postoje komplikovane raskrsnice.
Ako imate dostupne fotografije ulica, satelitski prikaz ili opis podloge, koristite ih kao dodatnu proveru.
Planirajte gde ćete dopuniti vodu
Na dužoj turi voda ne sme da bude nešto o čemu razmišljate tek kada ostanete bez nje.
Pre polaska označite moguća mesta za dopunu:
- prodavnice,
- benzinske pumpe,
- restorane i kafiće,
- proverene javne česme,
- veća naselja.
Ako ruta prolazi kroz slabo naseljeno područje, ponesite veću rezervu.
Nemojte računati da svaka česma prikazana na staroj mapi i dalje radi ili da je voda na svakom izvoru bezbedna za piće.
Količina potrebne tečnosti zavisi od temperature, intenziteta i trajanja vožnje.
Više o tome možete pronaći u vodiču Hidratacija na biciklu: koliko i kada piti.
Planirajte i hranu, ne samo vodu
Za kratku vožnju ovo možda nije presudno, ali na višesatnoj turi energija postaje važan deo planiranja.
Pogledajte da li ruta prolazi kroz mesta gde možete kupiti hranu ili napraviti dužu pauzu.
Ako ne prolazi, ponesite dovoljan broj jednostavnih obroka ili užina.
Ne mora svaki izlet da se pretvori u sportski nutritivni eksperiment. Za rekreativnu turu praktični mogu biti sendvič, banana, ovsena pločica, suvo voće ili druga hrana koju znate da dobro podnosite tokom vožnje.
Proverite vremensku prognozu i smer vetra
Vreme može potpuno promeniti karakter rute.
Posebno proverite:
- temperaturu,
- mogućnost padavina,
- brzinu vetra,
- smer vetra,
- vreme zalaska sunca.
Smer vetra je često zanemaren.
Ako na početku ture imate jak vetar u leđa, možete steći utisak da vozite izuzetno lako. Problem nastaje kada se okrenete i isti vetar dobijete direktno u lice na povratku.
Kod kružne rute pogledajte na kom delu ćete biti najizloženiji.
Ako postoji mogućnost kiše, prilagodite odeću i tempo, a dodatne savete pogledajte u tekstu Kako bezbedno voziti bicikl po kiši.
Izračunajte vreme, ne samo udaljenost
Nemojte planirati vreme tako što ćete kilometražu jednostavno podeliti svojom najboljom prosečnom brzinom.
U stvarnom svetu postoje:
- semafori,
- pauze,
- fotografisanje,
- usponi,
- lošija podloga,
- kvarovi,
- pogrešna skretanja.
Ako vožnja traje više sati, dodajte realnu vremensku rezervu.
Posebno ako treba da uhvatite voz ili stignete pre mraka.
Bolje je stići pola sata ranije nego planirati turu toliko tesno da vas jedna probušena guma dovede u problem.
Planirajte svetlo i povratak pre mraka
Čak i kada ne planirate noćnu vožnju, ponesite prednje i zadnje svetlo na dužoj turi.
Razlozi su jednostavni: vožnja se može produžiti, vreme se može promeniti, a u tunelima ili šumskim deonicama vidljivost može biti lošija.
Proverite vreme zalaska sunca i nemojte planirati da se vratite tačno tada.
Ostavite rezervu.
Ako se ruta završava daleko od početne tačke, unapred proverite kako ćete se vratiti.
Kružna ruta ili vožnja od tačke A do tačke B?
Kružna ruta je jednostavna jer se vraćate na mesto odakle ste krenuli.
Ali nije jedina opcija.
Možete:
- vozom otići do početka rute i vratiti se biciklom,
- biciklom otići do drugog grada i vratiti se vozom,
- organizovati da vas neko pokupi na kraju,
- spojiti dve železničke stanice biciklom.
Takve rute mogu biti mnogo zanimljivije jer ne morate ponavljati isti put.
Ako planirate kombinaciju bicikla i železnice, pročitajte Kako organizovati putovanje vozom sa biciklom.
Napravite rezervnu varijantu
Dobar plan uključuje odgovor na pitanje: šta ako ne ide po planu?
Proverite gde možete skratiti rutu.
To može biti:
- ranije skretanje ka početnoj tački,
- bliža železnička stanica,
- naselje iz kojeg postoji prevoz,
- kraća paralelna trasa.
Rezervna varijanta je posebno važna kada prvi put povećavate kilometražu ili uspon.
Ako vam je glavni plan 80 kilometara, a posle 45 shvatite da ste precenili kondiciju, korisno je imati mogućnost da završite sa 60 umesto da morate da nastavite još nekoliko sati.
Sačuvajte mapu i za slučaj da nema signala
Na ruti van grada mobilni signal ne mora biti dostupan svuda.
Ako aplikacija koju koristite omogućava offline mapu ili čuvanje rute na uređaju, pripremite je pre polaska.
Telefon napunite do kraja.
Na dužim turama može biti korisna mala eksterna baterija, posebno ako telefon koristite kao GPS tokom nekoliko sati.
Ako koristite poseban biciklistički računar, proverite da je ruta pravilno prebačena na uređaj pre nego što izađete iz kuće.
Pošaljite plan rute nekome ako vozite sami
Ako planirate dugu ili udaljenu turu sami, korisno je da neko zna približno gde idete.
Možete poslati:
- link do rute,
- planirano vreme polaska,
- približno vreme povratka,
- glavne tačke kroz koje prolazite.
To je jednostavna mera koja ne zahteva skoro nikakav dodatni napor.
Ako se plan značajno promeni, možete poslati kratku poruku.
Planiranje grupne rute zahteva još nekoliko dogovora
Ako ne vozite sami, ruta treba da odgovara celoj grupi, a ne samo najspremnijem članu.
Pre polaska dogovorite:
- tempo,
- mesta za pauzu,
- tačke ponovnog okupljanja,
- ko ima navigaciju,
- šta se radi ako neko ima kvar ili zaostane.
Za detaljnije smernice pogledajte Pravila vožnje u grupi na biciklističkoj turi.
Proverite bicikl pre duže rute
Odlično isplanirana ruta neće mnogo pomoći ako bicikl nije spreman.
Dan pre vožnje proverite:
- pritisak u gumama,
- stanje guma,
- kočnice,
- menjanje brzina,
- lanac,
- svetla,
- pričvršćenost torbi i nosača.
Ponesite osnovni alat i opremu za popravku probušene gume.
Kompletnu listu možete pogledati u vodiču Šta poneti na jednodnevnu biciklističku turu.
Kako planirati prvu dužu rutu?
Ako prvi put prelazite na veću kilometražu, nemojte istovremeno povećavati sve faktore težine.
Bolje je odabrati:
- malo veću kilometražu,
- poznatu ili jednostavnu podlogu,
- umeren uspon,
- nekoliko mesta za vodu i hranu,
- mogućnost skraćivanja.
Tako ćete moći da procenite kako reagujete na duže vreme u sedlu bez dodatnog stresa zbog nepoznatog tehničkog terena.
Kako budete sticali iskustvo, možete dodavati više uspona, makadama ili udaljenijih deonica.
Brza kontrolna lista pre polaska
Pre nego što krenete, proverite:
- Kolika je ukupna kilometraža?
- Koliki je ukupan uspon?
- Gde se nalaze najteži usponi?
- Kakva je podloga?
- Kakav je saobraćaj na ruti?
- Gde mogu dopuniti vodu i hranu?
- Kakva je vremenska prognoza?
- U kom smeru duva vetar?
- Kada zalazi sunce?
- Imam li rezervnu rutu?
- Da li je navigacija sačuvana?
- Da li je bicikl spreman?
- Imam li vodu, hranu, telefon i osnovni alat?
Ako na nekoliko pitanja nemate odgovor, vredi potrošiti još nekoliko minuta na pripremu.
Zaključak
Dobro planiranje biciklističke rute znači mnogo više od izbora broja kilometara.
Proverite visinski profil, podlogu i saobraćaj, a zatim pogledajte vremensku prognozu, vetar, mesta za vodu i vreme potrebno za završetak ture.
Posebno na dužim vožnjama pripremite rezervnu varijantu. Mogućnost da skratite rutu ako se promeni vreme, pojavi kvar ili se jednostavno umorite može biti veoma korisna.
Navigaciju pripremite unapred, a kod udaljenijih ruta sačuvajte je tako da ne zavisite potpuno od mobilnog signala.
Početnicima je najbolje da kilometražu i težinu povećavaju postepeno. Poznata podloga, umeren uspon i dobra mogućnost povratka čine mnogo bolju prvu dugu turu nego ambiciozna trasa koja istovremeno uvodi veliku kilometražu, tehnički teren i mnogo uspona.
Kada jednom razvijete rutinu planiranja, priprema će trajati svega nekoliko minuta, a vožnje će biti predvidljivije i prijatnije.
Za inspiraciju za duže evropske pravce možete pogledati EuroVelo, a ostale vodiče pronaći ćete u kategoriji Rute i putovanja.