STOP trgovini ljudima

Pogledaj spotove. Čuvaj sebe i svoje bližnje:

Спот против трговине људима 3
Спот против трговине људима 4
Спот против трговине људима - АСТРА
Спот против трговине људима 2
Спот против трговине људима 1

Odlična tema. Ovakvih tema nije nikada dosta, jer samo se jednom greši. Prevashodno namenjeno mlađima koji nisu upoznati sa ovakvim problemina, ali i roditeljima. Nadam se da ćeš je razraditi što više ali tako da je ljudi razumeju odlično. Još jednom - odlična tema.

Hvala. Da nastavim.

Preventivne informacije

Informacije vezane za uslove legalnog odlaska u inostranstvo (radi studiranja, zaposlenja ili drugim povodom)

ASTRA (ASTRA SOS telefon: 011/3347817    Radno vreme SOS telefona je od 14h do 20h    e-mail: (e-adresa uklonjena))  pruža i informacije o pitanju sigurnih migracija kroz preventivno i edukativno vodjene razgovore sa ljudima koji se javljaju na SOS telefon, a koji žele da migriraju; proveravaju se i daju informacije o viznom režimu zemlje u koju klijent želi da emigrira; vrši se provera eventualno poznatih destinacija; proveravaju se i daju informacije o potrebnoj dokumentaciji za obavljanje odredjenog posla koje zahtevaju zemlje destinacije (stručna sprema, eventualno (ne)priznavanje diplome, potrebne nostrifikacije i slično); proveravaju se i daju informacije o potrebnoj dokumentaciji za nastavak školovanja u zemljama destinacije.

Upravo zbog mnogobrojnih zloupotreba, prevara i potencijalne trgovine ljudima, ASTRINI advokati angažovani u Pravnom savetovalištu su u mogućnosti da daju besplatnu pravnu pomoć u vidu: provere radnog zakonodavstva odredjene zemlje, provere ugovora o radu koji su ponudjeni gradjanima, objašnjavanja klauzula ugovora, kao i pomoć klijentima ASTRE u postupcima pred institucijama i u samim sudskim procesima.

Ukoliko želiš da se zaposliš u inostranstvu ili da nastaviš školovanje u nekoj od škola ili univerziteta van naše zemlje, potrebno je da napraviš dobar plan. Važno je da prikupiš što više informacija i da o svemu dobro razmisliš. Budi sigurna u svoje odluke i sve uradi u skladu sa zakonima i propisima.

Informacije o traženju zaposlenja

Najčešći oblik vrbovanja devojaka je putem oglasa u kojima se traže radnice različitih profila, uz obećanje dobre zarade, vize (ako se radi o poslu u inostranstvu), smeštaja, korektonog odnosa… Sve češće, ovakvi oglasi se mogu naći i na internetu.

Medjutim, poslednjih godina javljaju se i tzv. “agencije za posredovanje u zapošljavanju”, koje nude pomoć u traženju zaposlenja u zemlji i inostranstvu, za odredjenu naknadu. Često se od klijenata traži da potpišu predugovor ili ugovor. Iza ovakvih oglasa vrlo često stoji klasična prevara, a ne trgovina ljudima. Novi Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti reguliše ovu materiju tako što propisuje da su nosioci zapošljavanja u našoj zemlji: Nacionalna služba za zapošljavanje i agencije. Agencije mogu da osnivaju fizička i pravna lica, u skladu sa zakonom. Agencija ne može da se bavi poslovima zapošljavanja maloletnih lica, kao i poslovima zapošljavanja sa povećanim rizikom. Agencija se upisuje u registar nadležnog organa, uz prethodno pribavljenu dozvolu za rad od strane Ministarstva. Dozvolu za rad agenciji Ministarstvo izdaje na osnovu pismenog zahteva, uz koji se dostavljaju dokazi o ispunjavanju uslova za dobijanje dozvole. Dozvolu za rad Ministarstvo izdaje ako agencija ispunjava uslove u pogledu prostorne i tehničke opremljenosti i stručne osposobljenosti zaposlenih. Dozvola za rad agencije izdaje se za period od tri godine i može se produžiti. Ministarstvo vodi registar izdatih dozvola za rad i formira bazu podataka o osnovanim agencijama.

Nije retka situacija da oglase, zaposlenja i “proverene” agencije preporučuju upravo osobe od poverenja i rodjaci.

Informacije o trgovini ljudima i oblicima prevencije

- Trgovina ljudima je vrbovanje, kupovina, prodaja i prevoženje ljudi u svrhe eksploatacije na različite načine (seksualnog iskorišćavanja, prinudnog rada, dužničkog ropstva, lažnog usvojenja, prisilnog braka, primoravanje na vršenje krivičnih dela i prosjačenje, upotreba u pornografske svrhe, oduzimanje organa, korišćenje u oružanim sukobima).
- Trgovina ljudima je globalni fenomen i predstavlja najgrublje kršenje ljudskih prava i to prava na život, prava na slobodu kretanja i prava na slobodu izbora.
- Žrtve trgovine ljudima su žene, deca i muškarci, bez obzira na poreklo, rasu, nacionalnu propadnost i stepen obrazovanja.
- Trgovina ljudima uključuje, u prostornom smislu, prevoz osoba u okviru državnih granica, preko granica, u regiji, ili između kontinenata.
- Žrtve nisu dobrovoljno u lancu trgovine i nisu krive za to što im se desilo - one su prevarene, eksploatisane, kontrolisane, ucenjene, izložene fizičkom, psihičkom, seksualnom nasilju i torturi.
- Trgovac ljudima može biti svako, bez obzira na pol, godište i odnos sa žrtvom.

Kako je pravovremena informacija najbolja prevencija, budite obavešteni, jer su neobaveštene osobe i najugroženije!

- Informacije o vizi i ostalim dokumentima potrebnim za rad ili školovanje možete dobiti u ambasadi zemlje u koju planirate da idete!
- Sami učestvujte u pripremi dokumenata potrebnih za putovanje!
- Pre nego što odete ostavite kopiju pasoša, svih dokumenata i najnoviju fotografiju roditeljima ili osobi od poverenja!
- Obavestite roditelje ili osobu od poverenja kada putujete i dajte im adresu i telefon mesta gde ćete biti!
- Pribavite kontakte naše ambasade ili konzulata kao i nevladinih organizacija u zemlji destinacije, koje bi u slučaju potrebe mogle da pomognu!
- Ako u inostranstvo odlazite radi studiranja ili rada, pre nego što krenete na put, kontaktirajte buduću školu/univerzitet ili poslodavca!
- Ako tražite posao u inostranstvu preko agencije za zapošljavanje ili posredovanju u zapošljavanju, bitno je proveriti da li je ista legalna!
- Nikako ne pristajte na usmene dogovore za posao, a potpišite samo ugovor koji je na vašem jeziku ili jeziku koji dobro govorite i nakon provere od strane advokata!
- Pasoš čuvajte kod sebe i nemojte ga davati nikome, osim službenim licima ili policiji!

Spisak licenciranih agencija za zapošljavanje

DOO SITTER, Novi Sad, ul. Trg Republike br.20, ovl.lice Mišo Dedović, tel. 021-457-223 ili 021-426-130;
Agencija za zapošljavanje HR CONSULTING DOO, Beograd, ul.. Tošin bunar br. 188a/29, ovl.lice Boris Krsmanović, tel.011-2601-552 ili 011-2601-530;
Preduzeće za posredovanje pri zapošljavanju IRS Beograd, Čika LJubina br.6/1, ovlašćeno lice Marjana Radošević, , tel. 011-2632-880;
Agencija za zapošljavanje POBEDNIK O.Z.B., Beograd, ul. Makedonska 22/V, ovl. lice Nada Filipović, tel. 011-3225-818;
Agencija za zapošljavanje GROŠ, Lazarevac, ul. Karađordjeva br. 32a, ovl.lice Miroslav Pavlović, tel. 011-812-5690 ili 011-8128-626;
Agencija za zapošljavanje E-SEARCH, Beograd, ul. Bul. Mihaila Pupina br.10 z /IV, ovl.lice Jasna Bojadžijevski, tel. 011-313-20-34;
HILL INTERNATIONAL, Beograd, ul.Sarajevska br.11, ovl. lice Dragan Čandrlić, tel. 011-3085-140;
Agencija za zapošljavanje GM-Konsalting, Кragujevac, ul. Karadjordjeva br.12/3, ovl. lice Gordana Мatović, tel.034-304-925;
Аgencija za zapošljavanje SOZ+, Niš, ul. Novosadska br.4/1, ovl.lice Dragan Randjelović, tel. 018-514-146;
Аgencija za zapošljavanje OMEGA, Užice, ul. Nikole Pašića br.32 ovl.lice Goran Stanić, tel.031-521-682,
ADECCO EMPLOYMENT AGENCY, Beograd, ul.Gavrila Principa br.8, ovl. lice Cmrekar Miroslav, tel. 011-2189-830;
Agencija za zapošljavanje PALILULA Beograd, ul.Despota Stefana br.128a, ovl.lice Buštalić Lutvo, tel.011-329-3478;
RC INTENATIONAL RECRUITMENT CO Beograd, ul. Jurija Gagarina br.219 ovl.lice Sladjana Ćosić , tel. 011-318-96-32;
K3 KARIJERE TREĆEG MILENIJUMA Beogred, ul. Kralja Petra br.71, ovl.lice Krum Ivanov, tel. 011-2629 -739 ili 2634-734;
DEKRA ZAPOŠLJAVANJE DOO Beograd, ul. Proleterske solidarnosti br.21a, ovl. lice Danijele Divjanović, tel. 011-2120-454 ili 2120-455;
Agencija za zapošljavanje ČALEX Petrovac na Mlavi, ul. Srpskih vladara br. 163. ovl. lice Radovanče Aleksić, tel. 012/ 332-339;
Agencija za zapošljavanje KOMETA MEDIA Beograd, Kneza Miloša br. 54/ II, ovl. lice Borislav Bošković, tel. 011 2686-497;
Agencija za zapošljavanje SIMEX DOO Beograd, ul. Mihajla Pupina br.87, ovl. lice Mališa Sotirović, tel.011/ 2136-328; 2137-022;
Agencija za zapošljavanje EMPIRIUM, Novi Pazar, Deda Čehovića br.40, ovl. Lice Ahmet Hodžić, tel. 020/ 323-201;
OMICROM EUPLOMENT Kraljevo, ul. Vojvode Putnika br.39.ovl.lice Radmila Čaka , tel.036-312-995; 036-233-604;
NEGOUS DOO NEGOTIN, Negotin, Trg Djordja Stanojevića 17, ovlašćeno lice Miloš Đurić, tel. 019/ 570-012, 019/ 570-013;
Agencija za zapošljavanje BEO POSAO, Beograd, Sremska 9, ovlašćeno lice Srđan Lolić, tel. 011/2687-433, 011/ 2687-621;
Agencija za zapošljavanje ATLAS, Kragujevac, Atinska bb, ovlašćeno lice Milica Andrijević, tel. 034/ 352-000;
Agencija za zapošljavanje VAŠARIŠTE, Kragujevac, ul.Vojvode Putnika br.45-A, ovlašćeno lice Slavoljub Lazarević, tel.034-346-321;
EURROPE SHIP SERVICE,Lugavčina, ul.Maršala Tita br.113, ovlašćeno lice Ratko Petrović, tel.026-761-570;
Agencija za zapošljavanje MLADOST-Č, Beograd, ul.Mihajla Valtrovića br36, ovlašćeno lice Miroljub Lapčević, tel.011 509-777;
TRENKWALDER kadrovske usluge doo, Beograd, ul.Španskih boraca br.22v-g/g lok.116, ovlašćeno lice Miloš Bjelaš, tel.011-31-32-330;
Agencija za zapošljavanje B.T.L., Beograd,ul.Lomina br.5, ovlašćeno lice Lidija Avlijaš,tel.011-32-84-938;
JOB DOO, Beograd,ul.Bul. Kralja Aleksandra br.79/IV, ovlašćeno lice Nebojša Miletić, tel.011-2422-560;
Аgencija za zapošljavanje GALIANO SG, Beograd, Vele Nigrinova br.1, ovlašćeno lice Slobodan Stefanović, tel.011-2836-169;
Agencija SRMA, Beograd, ul.Kneza Miloša br.58, ovlašćeno lice Vladimir Majstorović, tel. 011-3619-72;
CITYSCOPE ENTERPRISES D.O.O., Beograd, ul.Rige od Fere br.16, ovlašćeno Lice Ivana Milošević; tel.011-291-02-38 i 2638-560;
AGAVA D.O.O., Novi Sad,ul.Bate Brkića br.3, ovlašćeno lice Jovanka Dragićević, tel.021-400-148;
Agencija za zapošljavanje, edukaciju i konsalting DAAL, Beograd, ul. Svetozara Miletića br.15, ovlašćeno lice Srboljub Lazić, tel.011-33-90-769,
AMMAX & JOB TRAVEL D.O.O.,Beograd, ul.Despota Stefana br.7, ovlašćeno Lice Milanko Grbović, tel. 011-3033-995 i 3034-266;
Link consultants internacional, Beograd, ul.Augusta Cesarca br.24c, ovlašćeno lice Zoran Radovanović, tel.011-3670-264;
NSBIRO021 DOO, Novi Sad, ul.Augusta Cesarca br.11-13, ovlašćeno lice Đordje Letić, tel. 021-523-160;
Agencija za zapošljavanje ORKA, Beograd, ul. Dobrinjska br.9, ovlašćeno lice Ljiljana Stefanović, tel. 011/3611-331;
Agencija SE Veljković Dejan, Beograd, ul.Balkanska br.35-39,tel. 011/2685- 688;
MOND club, Beograd, ul. Despota Stefana br.112, ovlašćeno lice Snežana Spasić, tel. 011/2769-401;
Agencija za zapošljavanje Vera Đurović, Kragujevac, Ul. Lole Ribara br. 9, оvlašćeno lice Vera Đurović, tel. 034/330-233;
Agencija VID ART, Vranje, ul. Kralja Stefana Prvovenčanog br.33/5, ovlašćeno lice Dejan Nedeljković, tel. 017/416-558;
Аgencija za zapošljavanje MIRNA KUĆA, Beograd, ul. Kraljice Natalije br.38, ovlašćeno lice Mirjana Lukić, tel. 011/3620-940;
Agencija za zapopšljavanje UNA, Beograd, ul. Tošin Bunar br.27, ovlašćeno lice Svetozar Ostojić, tel. 011/316-24-73;
MANPOWER DOO, Beograd, ul. Strahinjića Bana br.41, ovlašćeno lice Dušan Babac, tel. 011/328-33-65;
AERO BIZNIS DOO, Novi Sad, ul. Miletićeva br.31, ovlašćeno lice Radmila Despić, tel. 021/66-24-251;
PARTNER MEDIA group D.O.O., Inđija, ul. Golubinačka br.3/a, ovlašćeno lice Aleksandar Kovačević, tel.022/560-853;
Аgencija za zapošljavanje HAKUNA MATATA, Beograd, ul. Miljakovački izvori br.10 B, ovlašćeno lice Ivan Janoušek, tel.064/033-60-70;
Agencija za zapošljavanje NS-SKY, Novi Sad, ul.Vladike Ćirića br.33, ovlašćeno lice Milan Cvijić, tel.021/494-256.

NAPOMENA: Pomenute agencije se nalaze na spisku licenciranih agencija, ali treba imati u vidu da Ministarstvo rada i socijalne politike te licence može i da oduzme od pomenutih agencija.

KoZnaZna i ASTRA  ne posreduju u zapošljavanju.

Šta je trgovina ljudima?

Trgovina ljudima je ozbiljan društveni problem, jer najdrastičnije ugrožava osnovna ljudska prava - pravo na život, na slobodu izbora, na slobodu kretanja… Trgovina ljudima, kao fenomen, stoji na suprotnoj strani u odnosu na poštovanje ljudskih prava. Zbog sve izraženije globalizacije na različitim nivoima i trgovina ljudima je postala svetski problem. Ovaj problem zajednički je:

a) zemljama u političkoj i ekonomskoj tranziciji i zemljama koje su imale iskustva sa ratovima (odredjujemo ih još i kao zemlje porekla kada je trgovina ljudima u pitanju), kao i

b)ekonomski razvijenim zemljama (koje se istovremeno pojavljuju kao tranzitne zemlje i zemlje destinacije).

Iako, danas, većina zemalja tvrdi da se kod njih ljudska prava i slobode u potpunosti ostvaruju, fenomen ropstva se nije izgubio, imamo ga i u 21. veku. Milioni žena i dece, ali i muškaraca, su primorani na prostituciju, služenje u kućama, rad na plantažama, prosjačenje i na druge vidove prinude. Ljudima se trguje unutar granica jedne zemlje (interna trgovina ljudima), ali i interkontinentalno (transnacionalna trgovina ljudima), pa su sve države suočene sa ovim ozbiljnim problemom.

Medjunarodne organizacije raspolažu različitim podacima o broju ljudi koji godišnje postanu žrtve trgovine ljudima i o profitu koji se ostvaruje od ove kriminalne aktivnosti:

Prema Ujedinjenim nacijama, 700.000 žena, dece i muškaraca svake godine postanu žrtve trgovine ljudima

US State Department procenjuje da 900.000 žena, dece i muškaraca godišnje postanu žrtve trgovine ljudima (od tog broja 20.000 žrtava na teritoriji SAD).

Prema procenama nekih drugih istraživanja, 27 miliona ljudi je danas u ropskom položaju, a od toga 8 miliona dece (čak 20.000 dece iz Obale Slonovače).

Trgovina ljudima je jedna od tri najprofitabilnije kriminalne delatnosti (pored trgovine drogom i oružjem).

Zarada ostvarena od trgovine ljudima procenjuje se na 7 - 60 milijardi dolara godišnje, a po nekim procenama i do 507 milijardi dolara godišnje.

Pored socijalno-ekonomskih faktora, ipak, najmračniji izvori ove patnje su organizovane kriminalne grupe koje se medju sobom lako sporazumevaju “jezikom zarade”, a ljudska bića tretiraju kao i u davnoj istoriji: kao “orudje koje govori”.

Milijarde dolara stečene trgovinom ljudima služe da se dalje finansira organizovani kriminal, terorizam, korupcija, da se produžava ljudska patnja i kršenje osnovnih ljudskih prava.

Trgovina ljudima je po mnoštvu izrabljivačkih ciljeva medjunarodni, organizovani, kriminalni fenomen koji ima teške posledice po bezbednost, blagostanje i ljudska prava njegovih žrtava. Trgovina ljudima, naročito u cilju seksualne eksploatacije, je “visoko profitabilna - nisko rizična” kriminalna aktivnost, koja uništava kvalitet života, a ponekad i sam život njenih žrtava. To je moderno ropstvo čije su žrtve najčešće žene i devojke. U mnogim slučajevima, nivo fizičkih i psihičkih povreda nanesenih žrtvama trgovine ljudima je tako ozbiljan i trajan, da ne postoji mogućnost da se njihovo fizičko i mentalno zdravlje medicinski kompletno sanira.

Kako se definiše trgovina ljudima?

Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, članom 3. Protokola za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, posebno ženama i decom trgovina ljudima odredjuje se kao:

“vrbovanje, prevoženje, prevodjenje, prebacivanje, skrivanje i primanje lica, putem pretnje silom ili upotrebom sile ili drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili teškog položaja, davanja ili primanja novca ili drugih koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem, u cilju eksploatacije. Eksploatacija obuhvata, kao minimum, eksploataciju prostitucije drugih lica ili druge oblike seksualne ekspoloatacije, prinudni rad ili službu, ropstvo ili odnos sličan ropstvu, servitut ili uklanjanje organa”.

Prema Članu 3b istog dokumenta, pristanak žrtve na nameravanu eksploataciju nema nikakvog značaja, odnosno ne umanjuje odgovornost pred zakonom onih lica koja su počinioci trgovine ljudima.

Takodje, pod detetom se, u smislu člana 3d Konvencije, smatra svako lice mladja od 18 godina.

Proces trgovine ljudima

Lanac trgovine ljudima podrazumeva tri faze:

1. Faza regrutacije (vrbovanja)

2. Faza tranzita

Prevoz - Iza procesa vrbovanja sledi prevozna i transferna faza, koja može podrazumevati i obezbedjivanje smeštaja i prihvat žrtve sa nizom prolaznih skloništa, uključujući početni prihvat i transfer unutar njene vlastite zemlje, ali i ozbiljne povrede ljudskih prava i fizičko zlostavljanje za vreme putovanja, tokom kog može ili ne mora da se predje državna granica.Mnoge žrtve nisu nikada ranije napuštale svoju zemlju i potpuno su zavisne od trgovaca ljudima. Neke napuštaju svoj dom bez posedovanja pasoša, jer im je rečeno da nema stvarne potrebe da ga imaju, ili da će ga dobiti kasnije. Ako imaju pasoš, trgovci ga često oduzmu i drže kod sebe kao sredstvo obezbedjenja protiv žrtve.Žrtve koje se nalaze u nekoj od protivpravnih situacija su posebno izložene hirovima njihovih trgovaca. Trgovci znaju da će one, zbog svog ilegalnog statusa, izbegavati da traže pomoć policije ili zaštitu države.

Rute i sredstva prevoza - Prevoz žrtava preko granice je bitan aspekt medjunarodne trgovine ljudima. U većini slučajeva, vrbovana lica su saglasna da zavise od trgovaca zbog obezbedjenja dokumenata i prevoza. To trgovcima daje visoki stepen kontrole za vreme tranzitne faze.

3. Faza eksploatacije

Žrtve su često prevarene tako što veruju da idu i inostranstvo kako bi radile kao konobarice, dadilje, manekenke, radnici u fabrici, igračice…, ali, kada stignu u neku stranu zemlju, bivaju prisiljene na prostituciju, prinudni rad, prosjačenje…

Oblici trgovine ljudima

Oblici trgovine ljudima su:

- seksualna eksploatacija
- radna eksploatacija
- dužničko ropstvo
- prinudni brak
- lažno usvajanje
- prinudno prosjačenje
- prinuda na vršenje krivičnih dela
- trgovina organima

Uzroci trgovine ženama

Zašto ljudi postaju žrtve trgovine ljudima?

Ukupne prilike u zemljama u tranziciji

Tranziciju prate brojne politicke, socijalne i kulturne promene, pa dolazi do preraspodele ekonomske moci, što za posledicu ima i povecanje siromaštva i nezaposlenosti, a siromaštvo i nezaposlenost su jedni od osnovnih uzroka trgovine ljudima. Veliki broj ljudi je u stalnoj potrazi za poslom i boljim životom, a to svakako olakšava posao trgovcima ljudima. Žene su posebno ugrožene, jer rade u delatnostima koje su pretrpele najviše promena i gde je bilo najviše otpuštanja (tekstilna industrija, usluge…).

Rodna diskriminacija

U periodima krize, kao što je ratni sukob ili kada raste nezaposlenost, cesto se pojacavaju rodni stereotipi - “muškarci treba da privredjuju i donose hleb u kucu”, a žene treba da se bave domacinstvom. Žene su u svakodnevnom životu diskriminisane na razne nacine.

Diskriminacija na tržištu rada

Na tržištu rada, žene se poslednje zapošljavaju i prve otpuštaju, što ih izlaže visokim rizicima. Zato, kada je ženama uskracen pristup regulisanom tržištu rada, one su prisiljene da traže posao na crnom tržištu, a onda vrlo lako postaju žrtve trgovaca ljudima. U slicnom su riziku i muškarci koji ostaju bez posla.

Socijalni činioci

U teškim ekonomskim vremenima, društvena klima jaca poziciju muškarca. Ionako društveno slabije, pozicije žena postaju tada još slabije i nevažnije. Osim toga, danas su mnoge žene i devojke u citavom regionu socijalno “predodredjene” da gledaju na svoje telo i seksualnost kao sredstvo, cesto jedino koje im je na raspolaganju, za stvaranje prihoda. Usled svega toga, žene i dalje ostaju marginalizovane i diskriminisane, zbog cega se aktivno ne ukljucuju u društvene tokove.

Nasilje nad ženama i decom

Nasilje nad ženama i decom, narocito nasilje u porodici, takodje cini žene i decu izloženijim trgovini ljudima. Porodicno nasilje je važan faktor zbog koga mnoge devojke i mlade žene, devojcice i decaci, žele da napuste svoje porodice i svoju zemlju pošto im je uskracena svaka zaštita. Tako ženama, koje se suocavaju sa nezaposlenošcu, seksualnim uznemiravanjem i porodicnim nasiljem, ponude za dobro placen rad u inostranstvu predstavljaju magicni beg u bolji svet, a deci bekstvo od nasilja.

Moglo bi se zakljuciti da se kao diskriminatorski i negativni cinioci koji “guraju” nekog u trgovinu ljudima, izmedju ostalog, mogu oznaciti nezaposlenost, siromaštvo, nedostatak obrazovanja, diskriminacija polova, nasilje. Uz njih, na drugoj strani su prisutni i cinioci koji “vuku”, te uvecavaju izloženost i osetljivost potencijalnih žrtava na “mamce” trgovaca ljudima. Medju njima se izdvajaju zamišljene prednosti života u bogatijim zapadnim društvima, ocekivanje zaposlenja i finansijske naknade.

Načini vrbovanja

Kako se najčešće potencijalne žrtve uključuju u trgovinu ljudima?

Načini “vrbovanja” potencijalnih žrtava su raznoliki. Koji god da se način upotrebi, on je usmeren ka nezadovoljenim potrebama potencijalne žrtve: bolje plaćen posao, obezbedjenje egzistencije sebi i svojim najbližim, ostvarenje želja i snova tamo negde, jer ovde gde smo to nije moguće.
Oni koji su prvi u lancu osoba koje će nas vrbovati (teško za poverovati, ali istinito) su najčešće osobe koje već poznajemo i u koje imamo poverenja: komšinica, poznanik, porodični prijatelj, partner sa kojim si počeo/la da izlaziš.

- To su oglasi za dobro plaćen posao u zemlji, ili još češće, u inostranstvu, ili za pronalaženje bračnog partnera u inostranstvu. Ove usluge mogu nuditi i razne agencije (za posredovanje u zapošljavanju, poslovnu pratnju, masažu za džentlmene, posredovanje u sklapanju braka, modne agencije, brodske kompanije, izbori za mis).

- Osim toga, žrtve trgovine ljudima često su brutalno otete od svojih porodica.

- Žrtve se sve češće vrbuju putem Interneta, kroz četovanje koje može prerasti u trgovinu ljudima; jedan od prvih koraka koji vodi u trgovinu ljudima je zakazivanje sastanka potencijalnoj žrtvi.

- U situacijama ekstremnog siromaštva ili patologije, porodice mogu biti te koje prodaju svoje članove trgovcima ljudima.

Žrtve

Kako trgovci ljudima kontrolišu i eksploatišu žrtve?

Osnovni cilj trgovaca ljudima je da novac zaradjuju dugoročnim izrabljivanjem žrtava. Da bi u tome uspeli, trgovci čine sve kako bi zaštitili svoju investiciju, to jest obezbedili da žrtva nastavi da radi kako joj je naloženo i da ne pokušava da pobegne. To podrazumeva i obezbedjivanje stalnog nadzora nad žrtvama. Pristanak žrtve trgovine ljudima na eksploataciju je nebitan kada god je prisutan neki od oblika prinude.
Za kontrolu žrtava trgovine ljudima u fazi eksploatacije koriste se brojni mehanizmi, koji se mogu primenjivati nezavisno, ali i u sadejstvu, što se dešava u većini slučajeva.

Kao najčešće primenjivani mehanizmi kontrole izdvajaju se:

“Dužničko ropstvo”Jedan od primarnih mehanizama kontrole je obavezivanje zbog zaduženosti. Ovo podrazumeva da se od žrtve traži da vrati novac koji je trgovac uložio u njen dolazak u zemlju odredišta. Na taj iznos se obično dodaje ogromna kamata, i još se dodatno uvećava na račun navodnih troškova usluga oglašavanja, prevoza, smeštaja i ishrane. Sve to, konačno, naraste u sumu koju je nemoguće otplatiti.

Izolacija - uklanjanje identifikacionih i/ili putnih dokumenata
Trgovci ljudima oduzimaju identifikaciona i putna dokumenta svojim žrtvama, obično odmah nakon dolaska na konačnu destinaciju. To lišava žrtve njihovog identiteta, potvrdjuje njihov ilegalan status u zemlji i onemogućuje im da traže pomoć ili da pobegnu u drugu zemlju ili na drugu adresu. Budući da mnoge žrtve potiču iz zemalja gde se policija doživljava više kao okrutna sila, a manje kao neko ko će pružiti pomoć, žrtve i same izbegavaju kontakt i traženje pomoći od policije.
Trgovac ljudima podupire takvu predstavu, govoreći žrtvi da je slobodna da ode u policiju ako to želi, ali da će je odatle odmah deportovati, to jest, vratiti u matičnu zemlju, kao i da će nad njom biti vršene represalije.
Kao alternativni način, trgovac ljudima može reći žrtvi da nema smisla tražiti policijsku pomoć, jer su policajci korumpirani i u prijateljskim odnosima sa trgovcima ljudima.
Neposedovanje dokumenata i novca, nepoznavanje jezika, nelegalan boravišni status, stid i izolacija, uz strah od policije, su mehanizmi koje trgovci ljudima često koriste, zbog čega je malo verovatno da će žrtva pokušati da pobegne ili da će se požaliti državnim organaima, što sve doprinosi pojačanoj zavisnosti žrtve od trgovca ljudima.

Upotreba nasilja i straha
Trgovci ljudima se u potpunosti koriste nasiljem i pretnjom nasiljem kao delotvornim sredstvom kontrole. Žrtve često tuku i siluju, ograničavaju u kretanju, drže u izolaciji, lišavaju hrane i vode, drogiraju i muče oštrim predmetima i cigaretama, a sve u nameri da ih pokore. Te radnje se mogu činiti zbog kažnjavanja neposlušnosti, ali i radi upozorenja drugim žrtvama, kako bi postale svesne kakve posledice će pretrpeti u slučaju neposlušnosti ili pokušaja bekstva.
U slučajevima seksualne eksploatacije, stid koji žrtva oseća je drugi značajan mehanizam kontrole. Trgovac ljudima može zapretiti da će reći žrtvinoj porodici da ona radi kao prostitutka. Nije redak slučaj i da se snima silovanje žrtve, te da se taj snimak koristi kao sredstvo ucene i omalovažavanja. Na taj način se obezbedjuje njena potpuna poslušnost.
Kod žrtava iz nekih kultura su delotvorni i specifični oblici psihološke prinude. Na primer, žrtvama iz zapadne Afrike (Nigerija), rituali slični onima u vuduu mogu nametnuti intenzivan strah, obezbediti kontrolu nad njima i garantovati njihovu poslušnost. Osim toga, neke žrtve se plaše da će se u sredini iz koje potiču saznati da se bave prostitucijom, jer patrijarhalne porodice ponekad predstavljaju veći rizik po fizičku bezbednost i život žrtve od trgovca ljudima.

Upotreba i pretnja represalijama prema žrtvinoj porodici
Najdelotvornija pretnja, koja pritom najviše otežava istraživanje trgovine ljudima, je pretnja represalijama prema licima koja žrtva voli, a koja su ostala u njenoj domovini/mestu. Trgovci ljudima često nastoje da saznaju tačne podatke o porodici žrtve ili licima koja su joj bliska. To može biti interni nadimak ili adresa bliskog člana porodice, odnosno adresa nekog drugog bliskog lica. Već sama pretnja omogućava kontrolu nad žrtvom, stoga nije nužno da trgovac ljudima raspolaže baš svim podacima o žrtvinoj porodici. Kako žrtva ne želi da rizikuje sigurnost svojih najbližih, ona se ni ne upušta u nagadjanja da li trgovac ljudima “blefira” ili ne, kada zadire u intimne detalje njene porodice i kada preti nasiljem usmerenim ka porodici. Trgovac ljudima pretnje ove vrste koristi kao veoma efikasan način za obezbedjivanje žrtvine poslušnosti, kao i za spečavanje njenog pokušaja bekstva.
Žrtvama se oduzimaju putne isprave, bivaju pretučene, silovane, konstantno im se preti, daje malo ili nimalo hrane, kontroliše se njihovo kretanje… sve dok ne pristanu na zahteve trgovca. Žene i deca koja su prisiljena na prostituciju moraju da imaju odnose sa 15 do 20 mušterija dnevno, često bez zaštite, dok trgovci neretko koriste drogu kako bi ih kontrolisali. Obično rade u istoj sobi u kojoj žive, i moraju da čiste, peru, kuvaju, peglaju za ceo klub. Žrtve koje su u prisilnom radu takodje nemaju mogućnost slobodnog kretanja, ne poseduju dokumente i prinudjene su da rade veliki broj sati dnevno u jako lošim uslovima. Deca koja su u prisilnoj prošnji, prinudjena su da donose “gazdi” odredjenu sumu novca dnevno, a neretko su i seksualno zlostavljana.

Predrasude o trgovini

“Devojke iz naivnosti postaju žrtve trgovine.”

Nije važan motiv zbog koga se devojka javlja na oglas ili prihvata neku poslovnu ponudu, već je primarno nasilje kome je izložena ukoliko se nadje u lancu trgovine. Tada gubi slobodu izbora i kontrolu nad svojim životom - biva prevarena. Trgovci ljudima (osobe koje “vrbuju” devojke i trguju njima) često su osobe od poverenja (očevi, braća, mladići…), te svaka devojka može postati žrtva trgovine.

“Trgovina ženama i prostitucija su isto.”Žena žrtva trgovine ljudima koja završi u prinudnoj prostituciji nema pravo odlučivanja, niti izbora, dok prostitucija može biti dobrovoljan izbor žene.

“Trgovina ljudima je trgovina belim robljem.”Žrtve trgovine ljudima ne mogu se nazivati belim robljem, jer se ovaj problem ne odnosi samo na ljude odredjene rasne, etničke ili nacionalne pripadnosti (nisu samo beli ljudi žrtve trgovine, već i Afrikanci/ke, Romi/kinje, Azijati/kinje…).

“Žrtve trgovine su samo strankinje.”Trgovina ženama u nekom mestu ne uočava se i ne doživljava kao problem ako je poznato da u lokalnim barovima ima samo Ruskinja ili Ukrajinki. Trgovina ženama, medjutim, dešava se i lokalnim devojkama unutar državnih granica, kada one bivaju prodate iz jednog grada u drugi. Ono što se u poslednje vreme pokazalo kao novi trend je i porast broja žrtava trgovine ljudima koje su državljanke/i Srbije.

Trgovina ženama u Srbiji

Osamdesetih godina prošlog veka Srbija (i bivša Jugoslavija u celini) je, kao zemlja višeg standarda od ostalih u regionu, bila prevashodno zemlja destinacije žena iz istočnoevropskih država. Otvaranjem ratnih žarišta i dolaskom stranih vojnih trupa tokom raspada SFRJ, povećava se broj žrtava trgovine ljudima u Srbiji. U tom peroidu, preko njene teritorije se primarno vrši tranzit iz Bugarske, Moldavije, Rusije i Ukrajine na putu ka Bosni (i dalje ka Italiji, Španiji, Francuskoj), Kosovu i Metohiji i Makedoniji (ka Grčkoj, zemljama Arabijskog poluostrva) i prema zemljama centralne i severne Evrope.

U post konfliktnom periodu i usled posledičnih društvenih promena, Srbija se pojavljuje i kao zemlja porekla žrtava trgovine ljudima. Privatizacijom društvenog sektora tokom perioda tranzicije, dolazi do povećane nezaposlenosti žena koje rade u društvenim preduzećima, u tradicionalnim “ženskim” zanimanjima. Naročito su pogodjene žene sa nižim i srednjim stepenom obrazovanja, na radnim mestima za koja je, zbog novih potreba tržišta rada, neophodna prekvalifikacija.

Medjutim, ranija istraživanja pokazuju da su žene u Srbiji generalno bile slabije plaćene od svojih muških kolega, i pored viših kvalifikacija.

Relevantan faktor koji doprinosi porastu trgovine ženama je svakako i eskalacija (ili povećana registracija) porodičnog nasilja u našoj zemlji. Ponavlja se iskustvo većine zemalja u tranziciji, koja dovodi do promena u tradicionalnim porodičnim odnosima - žena postaje glavni hranilac porodice, dok se muškarcima time oduzima “glavna” uloga, i upravo u takvim porodičnim strukturama se javlja više fizičkog nasilja, nasuprot situaciji kada porodicu izdržavaju oba partnera. Rezultati istraživanja porodičnog nasilja u Srbiji, koje je sprovelo Viktimološko društvo Srbije, ukazuje da svaka druga žena u Srbiji doživljava psihičko nasilje u porodici, svaka treća trpi fizičko nasilje, a svakoj četvrtoj se preti nasiljem.

Degradirajuće društvene i ekonomske okolnosti uticale su na feminizaciju siromaštva u našoj zemlji, koja postaje jedan od osnovnih uzroka migracije žena. Budući da su mogućnosti za legalan odlazak iz zemlje sužene, oglasi kojima se nude poslovi bejbi siterke, konobarice, medicinske sestre ili igračice primamljivi su velikom broju žena, koje na taj način pokušavaju da odu u inostranstvo. Suprotno očekivanjima, one često završavaju u zemljama regiona ili zapadne Evrope, gde bivaju primorane na pružanje seksualnih usluga. Takodje je prisutna i trgovina decom u svrhe seksualne ekspolatacije, prosjačenja, kradje ili prodaje za usvajanje, kao i radna eksploatacija maloletnih i odraslih osoba.

Zbog različitosti modaliteta trgovine ljudima i promene trendova koje smo uočili tokom petogodišnjeg bavljenja ovim problemom, vrlo je teško napraviti profil žrtava trgovine u Srbiji.

Dok su ranije identifikovane žrtve trgovine ljudima bile uglavnom strane državljanke za koje je Srbija bila zemlja tranzicije ili krajnja destinacija, od 2003/2004. se suočavamo sa problemom interne trgovine. Tačnije, u najvećem broju slučajeva, žrtve trgovine su domaće državljanke/državljani koji bivaju prodati na teritoriji naše zemlje, tj. ceo proces trgovine se odvija unutar granica Republike Srbije.

U istom periodu uočen je porast broja dece koja završavaju u lancu trgovine ljudima. Dosadašnji podaci ukazuju da ovaj trend ne jenjava i da su sve mladja deca, kao izuzetno vulnerabilna kategorija, poslednjih godina najčešća meta trgovaca ljudima. U tom kontekstu, značajno je niži prosečni uzrast maloletnih žrtva trgovine (oko 13 godina) u odnosu na prethodno raspoložive podatke.

Takodje, uočen je porast broja osoba sa psihički izmenjenim ponašanjem u ukupnom broju identifikovanih žrtava. Razloge možemo potražiti u evidentnoj podložnosti manipulaciji i neefikasnosti postojećeg sistema zaštite i zbrinjavanja ove kategorije (potencijalnih) žrtava.

U svim fazama trgovine ljudima, žene, deca i muškarci podvrgavaju se raznovrsnim oblicima zlostavljanja i iskorišćavanja kojima se narušavaju njihova osnovna ljudska prava. Najčešća se radi o seksualnoj ekploataciji, ali je poslednjih godina broj slučajeva radne ekploatacije takodje u porastu. Njoj su najčešće izložena deca i odrasli muškarci. U prethodne tri godine je primetan opšti trend povećanja broja dečaka i odraslih muškaraca u ukupnom broju identifikovanih žrtava.

Postojeći program zaštite nije u potpunosti prilagodjen aktuelnim trendovima. U Srbiji za sada ne postoje programi posebno kreirani za rad sa maloletnim žrtvama trgovine ljudima, kao ni sklonište prilagodjeno njihovim potrebama, već se tretiraju u sklopu postojećih programa za odrasle žrtve trgovine ljudima. Identičan problem postoji i prilikom pružanja pomoći osobama sa psihički izmenjenim ponašanjem.

Trenutno u Srbiji postoje dva skloništa namenjena isključivo žrtvama trgovine ljudima: prvo u okviru NVO Savetovalište protiv nasilja u porodici i drugo pod okriljem NVO “Atina”, sa fokusom na reintegraciji žrtava trgovine ljudima.

Ne postoje objedinjeni podaci svih aktera uključenih u borbu protiv trgovine ljudima o broju žrtava na teritoriji Srbije, ali parcijalni podaci koje objavljuju pojedinačne organizacije i institucije ne ukazuju na značajnije smanjenje prisutnosti ovog problema.

Potpisivanjem i ratifikovanjem Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i pratećih protokola, Republika Srbija ima medjunarodno-pravnu obavezu da ih sprovode.

U maju 2001. godine kreirano je prvo multi-disciplinarno telo za borbu protiv trgovine ljudima na federalnom nivou - Jugoslovenski tim za borbu protiv trgovine ljudim, čiji su članovi bili predstavnici državnih institucija, nevladinih i medjunarodnih organizacija. U aprilu 2002. godine, na nivou Republike Srbije, osnovan je Republički tim za borbu protiv trgovine ljudima, sa skoro nepromenjenom listom učesnika.

U aprilu 2003. godine, izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije, novim članom 111b, uvedeno je krivično delo “Trgovina ljudima”, u skladu sa definicijom trgovine ljudima iz Protokola o prevenciji, suzbijanju i kažnjavanju trgovine ljudima, posebno ženama i decom. Kako ovim članom nije precizirana razlika izmedju trgovine ljudima i krijumčarenja ljudi, u novom Krivičnom zakoniku koji je stupio na snagu 1. januara 2006. godine, ova dva krivična dela su razdvojena i posebno sankcionisana: trgovina ljudima odredbama člana 388, a nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi odredbama člana 350. Pored toga, posebnim članom je sankcionisana trgovina decom radi usvojenja (člana 389), ali je minimalna kazna za delo trgovine ljudima, član 388, stav 3, tj. trgovinu izvršenu nad maloletnim licem, smanjena sa pet na tri godine zatvora, i pored sveprisutnog trenda povećanja broja maloletnih žrtava trgovine ljudima.

U martu 2004. godine, u okviru Nacionalnog mehanizma za borbu protiv trgovine ljudima (čiji je deo i Republički tim za borbu protiv trgovine ljudima), formirana je Služba za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima pod okriljem Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao rezultat zajedničkog projekta ovog Ministarstva i Misije OEBS-a u Republici Srbiji. Uloga Službe je koordinacija svih organizacija i institucija aktivnih na polju borbe protiv trgovine ljudima.

Ministar unutrašnjih poslova je 2004. godine doneo Instrukciju o uslovima odobrenja privremenog boravka stranim državljanima žrtvama trgovine ljudima, prema kojoj organ unutrašnjih poslova može odobriti privremeni boravak iz humanitarnih razloga stranim državljanima u trajanju od 3, 6 i 12 meseci.

Vlada Republike Srbije je decembra 2006. godine, donela Strategiju borbe protiv trgovine ljudima, koja se sastoji od niza mera i aktivnosti koje treba preduzeti u cilju suzbijanja ovog problema. Izradom Strategije, uspostavljeni su strateški ciljevi čija je realizacija planirana kroz različite aktivnosti posebno predstavljene u Nacionalnom planu akcije za borbu protiv trgovine ljudima. Do danas, izrada Nacionalnog plana nije završena.

Od 1. januara 2006. godine, stupio je na snagu Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, kojim se definišu uslovi i postupak za pružanje zaštite i pomoći učesnicima u krivičnom postupku i njima bliskim licima, koji su ugroženi zbog učešća u krivičnom postupku.

Svaka reč zlata vredi. Bravo i hvala. :)

Pokušao da prošvercuje u Englesku devojčicu iz Srbije

Izvor: V. Litera, Blic.rs | 04. 11. 2010. - 18:24h

Daren Li Kuk (25) iz predgrađa Blekburna u Engleskoj, optužen je početkom nedelje da je pokušao da kupi devetogodišnju devojčicu iz Srbije kako bi je koristio za seksualne aktivnosti, preneo je juče portal thisislancashire.co.uk.

Tužioci sumnjaju da je Kuk ponudio između 100 i 500 funti (od 114 do 570 evra) kako bi devojčica došla u Englesku.

Kuk je negirao navode ove optužbe, kao i druge, koja ga tereti da je posedovao i širio dečju pornografiju na internetu.

To je prvi put, piše engleski portal, da je istraga koju sprovodi britanski Operativni tim zadužen za slučajeve seksualnog iskorišćavanja dece, proširena na zemlje Istočne Evrope.

Optuženi Kuk je postao sumnjiv u junu, kada je u lokalnu policiju stigla dojava da on širi dečju pornografiju na internetu. Dojava je ispitana, a Kukov računar je zaplenjen.

Dok je trajala istraga po ovom slučaju, policija je uporedo počela da istražuje tvrdnje da Kuk pregovara sa trećom stranom kako bi platio za seksualne usluge devetogodišnje devojčice iz Srbije.

Slučaj je poveren timu od pet policijskih inspektora, koji su skupili dovoljno dokaza da bi tužilac iz Blekburna početkomove nedelje podigao optužnicu protiv Kuka, koji se nalazi u pritvoru.

Nemačke vize ponovo preko veze

Nemački zvaničnici su saopštili da je otkriven niz manipulacija sa izdavanjem viza u nemačkim ambasadama i konzulatima širom sveta. Vizu je, uglavnom u Egiptu, dobio veliki broj onih koji nisu ispunjavali uslove.

Izvor: dw-world.de

Katalog sumnjivih?
Zbog najnovijih slučajeva, u Nemačkoj su ponovo pokrenute i rasprave o formiranju specijalnog registra sumnjivih podnosilaca zahteva. To je stara želja konzervativnih stranaka, čiji koalicioni partner, Stranka slobodnih demokrata, principijelno hoće da im izađe ususret, ali pregovori o tome su zapeli. Portparol ministarstva unutrašnjih poslova, Filip Špaušus, sada je precizirao:

„Katalog sumnjivih bi trebalo da obuhvata krivična dela iz oblasti terorizma, trgovine ljudima, drogom, udruživanja zbog kriminalnih aktivnosti. Još nismo složni oko detalja koji se tiču obima kataloga i pitanja pristupa podacima. Razgovori, doduše, imaju za cilj da se do rešenja dođe brzo.“

Ministar unutrašnjih poslova, demohrišćanski političar Tomas de Mezijer, i njegova koleginica iz redova liberala, Sabine Lojthojser-Šnarenberger, ne mogu da se slože oko sadržine kataloga. Ministarka ne želi da se formira neka vrsta kataloga generalno osumnjičenih koji bi mogao da bude na raspolaganju službama bezbednosti. Ona tvrdi da poslednji slučajevi zloupotrebe viza ne bi mogli da se spreče i da je katalog već postojao.

Autori: Marsel Firštenau / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević

Pogledajmo kako organizatori to rade. Čega se sve dosete.

[Slika nije sačuvana u arhivi]
[Slika nije sačuvana u arhivi]
[Slika nije sačuvana u arhivi]
[Slika nije sačuvana u arhivi]
[Slika nije sačuvana u arhivi]
[Slika nije sačuvana u arhivi]
[Slika nije sačuvana u arhivi]
[Slika nije sačuvana u arhivi]
[Slika nije sačuvana u arhivi]
[Slika nije sačuvana u arhivi]
[Slika nije sačuvana u arhivi]

Ovo su samo neke od fotografija koje su policije širom sveta snimile prilikom otkrivanja načina "transportovanja". Inače organizatorima ne nedostaje mašte. Idu čak dotle da su žrtve trgovine ljudima (trafiking) u pojedinim slučajevima izgubile i život usled "transporta" (ostale bez vazduha, udavile se u raznim cisternama...).

ZAPAMTITE:
"Trgovcu" nije stalo do toga da nekome bude bolje, da mu obezbedi bolji život...
Njemu je stalo samo do dobiti - novca! Ostalo mu je nebitno - pa i ljudski život!!!

Da dam i ja malo doprinosa ovoj temi koju bi svi morali podrobno da pročitaju.
Naišla sam na tekst "Proširena lista zemalja trafikinga" na sajtu B92 pa da podelim sa vama.

Izvor: B92

SAD proširile listu država koje mogu biti na udaru sankcija, jer ne čine dovoljno u borbi protiv trgovine ljudima. Srbija izvor, odredište i zemlja tranzita.

Pogledaj sliku na izvornom sajtu (Foto: Stejt department)

U svom redovnom godišnjem izveštaju, objavljenom danas, Stejt department je 23 zemlje svrstao u kategoriju tri, što znači da nisu ispunile minimalne standarde zaštite žrtava trafikinga, i ne čine napore da ih dostignu. Među njima su Iran, Severna Koreja, Kuba, Liban, Libija, Alžir i Turkmenija.

"Sve zemlje mogu i moraju da učine više. Ako budemo postupali u skladu sa zakonima i pojačamo pritisak na trgovce ljudima, možemo se naći na kursu da jednog dana iskorenimo moderno ropstvo. Sve dok ovaj izveštaj ohrabruje još zemalja da dođu na pregovore, niko od nas još ne može da bude zadovoljan", rekla je državna sekretarka Hilari Klinton predstavljajući izveštaj.

"Samo zato što takozvane razvijene zemlja imaju dobro uspostavljena pravila, zakone i jak pravosudni sistem, ne znači da bilo ko od nas čini sve što može. Čak i u ovim teškim ekonomskim vremenima, moramo da tražimo kreativne načine da radimo bolje i to važi i za SAD. Zato bacamo svetlo na sebe i nameravamo da učinimo više kako bismo poboljšali naše stanje i pomogli onima koji su zainteresovani da rade isto", dodala je ona.

Zemlje su kategorizovane u četiri grupe - prvu grupu čine zemlje koje su u potpunosti i u skladu s međunarodnim standardima za iskorenjivanje trgovine ljudima.

Grupa dva su zemlje čije vlade ne ispunjavaju u potpunosti te kriterijume, ali čine značajne napore u tom smislu, u koje spada i Srbija. U treću kategoriju spadaju zemlje čije vlade ne ispunjavaju minimum standarda i ni ne čine napore u tom smeru. Među zemljama koje se nalaze na "crnoj listi" su Kuba, Iran, Mjanmar i Severna Koreja, zajedno sa Libijom, Zimbabveom, Venecuelom, Saudijskom Arabijom, Libanom i Jemenom.

Kako je "prošla" Srbija
Kada je reč o Srbiji, ona je, kako stoji u izveštaju Stejt departmenta, izvor, tranzit i odredišna zemlja za muškarce, žene i decu namenjenu seks trafikingu i prinudnom radu, a među identifikovanim žrtvama trgovine ljudima u Srbiji u 2010. i dalje je bilo najviše srpskih državljana.

Strane žrtve pronađene u Srbiji potiču prevashodno iz susednih zemalja i ostalih država u istočnoj Evropi. Ukazuje se, takođe, da su deca, uključujući i Rome, i dalje na meti eksploatacije u trgovini seksom. Deca se primoravaju na brak u kome su podvrgnuta nedobrovoljnom služenju ili naterana da prose.

Stejt department ocenjuje da srpska vlada ne ispunjava u potpunosti standarde za eliminaciju trgovine ljudima, ali čini značajne napore u tom smislu. Navodi se da je srpska vlada preduzela značajne korake da unapredi i insitucionalizuje svoj odgovor na trgovinu ljudima u prethodnom periodu koji je bio predmet izveštaja.

Ukazuje se i da odbijanje Vlade Srbije da direktno sarađuje sa Kosovom nastavlja da ometa njene napore da istraži i sudski goni slučajeve prekogranične trgovine ljudima.

Stejt department u izveštaju ocenjuje i da je Srbija lider na Balkanu kada se radi o identifikaciji žrtava, što je neophodan preduslov za zaštitu žrtava.

Ispovest: Bila sam rob tri meseca u Milanu!

Izvor: Novosti.rs

Dramatično svedočenje prevarene i zatočene penzionerke Mirjane K. iz Kragujevca: U ropstvo preko niške agencije. Gazde me tukle svakog dana. Nisu mi platili ni evro. Bacili me na deponiju i izbacili iz Italije kao smeće

BILO me je sramota da po Kragujevcu, posle odlaska u penziju, molim ljude za bilo kakav posao. Od jedne bivše koleginice dobila sam kontakt agencije iz Niša, preko koje sam se prijavila za posao u Italiji. Mnoge Požarevljanke i Kragujevčanke rade po Italiji kao domaćice, čuvaju ostarele Italijane, kuvaju, čiste, peru i zarade za život. I ja sam želela to da probam, jer nisam imala šta da izgubim. Život mi je i onako bio bedan - priča Mirjana K., koja je posle stravične golgote koju je preživela smeštena u jednu od sigurnih kuća u Srbiji. I sada je daleko od onih koji je progone, pošto je otkrila postojanje još jedne mafije koja trguje ljudima kao robovima.

Prema ugovoru, koji je sklopila sa gospođom Sofijom iz niške agencije, trebalo je u Milanu da se brine o starijem bračnom paru i da im održava kuću. Njene obaveze su bile radno vreme u trajanju od 10 sati, slobodan dan nedeljom i plata pet puta veća od njene penzije - skoro hiljadu evra.

- Za sklapanje posla agencija mi je naplatila 600 evra unapred. Uzela mi je u Milanu pasoš da bi mi sredila boravišnu dozvolu. U Milanu sam, umesto da čuvam starce, dobila posao u porodici bračnog para Frontijeri srednjih godina sa troje dece. Kuća im je ogromna i, umesto deset sati, radila sam po ceo dan. Nisam imala ni slobodnu nedelju. Zabranili su mi da izlazim iz kuće. Dobila sam uniformu domaćice i jednu sobici bez prozora na tavanu. Ali i bez telefona - seća se uklete kuće Mirjana K.

Gazdarica je zahtevala da ona održava besprekornu čistoću u kući, da kuva za porodicu i njihove goste, da pere i pegla veš. Iz kuće nije mogla da izlazi, jer nije imala ključ. Kad je ostajala sama, zaključavali su je!

- Mojima sam obećala da ću se javljati telefonom i da ću im poslati prve pare koje zaradim. Nisam to mogla da učinim prva tri meseca. Terali su me da radim kao robinja. Radila sam u nadi da će mi zarada biti dobra. Kada sam prvi put pitala gazdaricu za platu, ignorisala me je. Sledeći put mi je udarila šamar. Nasilje se nastavilo - kad god nešto ne bi bilo po volji gazdarice, tukla me je po licu i glavi. Ostali članovi porodice su to odobravali i stalno mi pretili kako će me zadaviti. Nisam znala više šta da radim - da je ubijem ili da se ubijem - priča očajna Mirjana K.

Usamljena u kući stranaca, bez znanja italijanskog ili engleskog, bez telefona i pasoša, Mirjana K. bila je zarobljenik porodice Frontijeri u Milanu. Depresija i naporni rad su je slomili. Izgubila je 13 kilograma za tri meseca crnačkog rada. Kako kaže, došla je na ivicu gladi i smrti.

- Gazdarica je strogo vodila računa da ne pojedem nešto od „njihove“ hrane dok sam kuvala, pa sam se hranila ostacima iz tanjira. Kada jednog dana, zbog bolesti, nisam mogla da ustanem iz kreveta, gazdarica me uhvatila za kosu i sa sinom bukvalno odvukla u automobil. Vezala me i vozila nekoliko sati auto-putem. Stigli smo do ogromne deponije kraj nekog drugog grada. Gazdarica i njen sin su me jednostavno izbacili kao smeće u jendek pored te deponije - otkriva Mirjana K. svoje muke.

Ponižena i fizički slomljena, ležala je nekoliko sati u jarku. Kada se okuražila, ustala je i sela na drum. Pokupio ju je jedan italijanski saobraćajac i odveo u policijsku stanicu.

- Čim su mi dali telefon, prvo sam pozvala agenciju u Nišu i Sofiju, ženu koja me je poslala u ropstvo, ali se niko nije javljao. Nisu mi dozvolili da se javim porodici. Odlučili su da me odmah deportuju. I oni su me, kao gazdarica Frontijeri, izbacili iz Italije kao ljudsko smeće - završava svoju priču Mirjana K., uz napomenu da sve ovo priča „kako bi opomenula žene poput nje“ da ne nasedaju na obećanja raznih agencija.

SIROTINJA ME GURNULA U AVANTURU
MIRJANA K. je u Kragujevcu prošle godine u proleće otišla u invalidsku penziju i odmah shvatila da neće imati od čega da živi. Na pitanje šta je nateralo da se upusti u opasnu avanturu, odgovara: - Ceo radni staž provela sam kao prodavačica, ali u 57. godini života stigla je penzija. Sa oštećenim okom, koje sam povredila u saobraćajnoj nesreći, dobila sam invalidninu od 18.000 dinara. Muž, koji je izgubio posao kao tehnološki višak i to četiri godine pred penziju, nije uspevao da pronađe novo zaposlenje. Imamo troje dece. Živimo u zajednici sa srednjim sinom, njegovom ženom i dvoje njihove dece. Sin radi, a snaja nema stalan posao. Sa nama je i mlađa ćerka, koja još uvek studira. Eto, ta sirotinja i nemaština su me naterali da nasednem „na siguran i dobro plaćeni posao“.

ZASAD BEZ ISTRAGE NIKADA nikakva zvanična istraga nije vođena povodom slučaja ropstva Mirjane K. u Milanu. Njene gazde su joj uskratile i ukrale platu od 3.000 evra. I danas ova ponižena žena odlazi na terapiju u jednu nevladinu organizaciju, koja će joj pomoći da nađe posao.

Užasno. Kada kažemo trgovina ljudima obično mislimo na decu i devojke-a na ovo nikada ne bi pomislili. Strašno, tužno. :(

Konferencijau Bukureštu

Trgovina ljudima u jugoistočnoj Evropi u porastu

11.11.2012. Autor: Tanjug

Uočeno je povećanje trgovine ljudima u jugoistočnoj Evropi za različite svrhe, ne samo radi seksualne eksploatacije, izjavila je specijalna predstavnica OEBS Marija-Gracija Đamarinaro

BUKUREŠT - Zvaničnici i nevladine organizacije upozorili su u Bukureštu da je došlo do "uznemirujućeg" porasta trgovine ljudima u jugoistočnoj Evropi i da su maloletnici sve češće meta kriminalaca.

"Uočeno je povećanje trgovine ljudima u jugoistočnoj Evropi za različite svrhe, ne samo radi seksualne eksploatacije", izjavila je specijalna predstavnica OEBS-a za borbu protiv trgovine ljudima Marija-Gracija Đamarinaro na konferenciji koju su organizovale Francuska i Rumunija.

Sve više dece i tinejdžera iz Ukrajine, Moldavije i balkanskih zemalja naterana su na prinudni rad, primorana da prose ili se prostituišu.

Socijalni radnici, policija i predstavnici vlada iz Ukrajine, Srbije, Moldavije, Rumunije, Bugarske, Grčke i Turske, koji su prisustvovali konferenciji, slažu se da je trgovina ljudima u porastu zbog ekonomske krize.

Prema zvaničnim statističkim podacima, u Rumuniji je većina žena koje su prošle godine identifikovane kao žrtve trgovine ljudima imala 16 godina.

"Eksploatacija maloletnika je u porastu i to je vrlo zabrinjavajući trend. Na meti trgovaca su najranjivije osobe i, naravno, među njima su maloletnici", kazao je savetnik francuske vlade za trgovinu ljudima u jugoistočnoj Evropi Erik Panlup, koji tesno sarađuje sa nevladinim organizacijama, policijskim i pravosudnim zvaničnicima u 16 zemalja tog regiona.

Maloletnike, osim na prostituciju, primoravaju i na krađe i provale zato što služe manje kazne ako budu uhvaćeni, istakli su stručnjaci.

Teško je prikupiti pouzdane podatke o broju žrtava zbog nelegalnog karaktera tog oblika trgovine i različitih statističkih metoda.

Godinama je većina žrtava iz jugoistočne Evrope krijumčarena u Zapadnu Evropu, ali danas su "zemlje destinacije" i Rusija, Turska i Kipar.

Što se tiče seksualne eksploatacije, letovališta na Crnom moru, u Crnoj Gori i Hrvatskoj takođe su postala magneti za kriminalne mreže.

Zašto je u porastu? Očigledno da u državama gde je u porastu nekome ne odgovara da je smanji.
Moje mišljenje.

Da iskoristim priliku i posavetujem čitaoce/čitateljke Foruma sajta KoZnaZna:
Ovih dana sam čuo jednu od metoda koju koriste "trgovci" ljudima, koja nije zabeležena na ovim prostorima a ogleda se u tome da mlađoj devojci priđe dete plačljivim glasom i ispriča joj da se izgubilo. Sva sreća u nesreći ima zapisanu adresu na kojoj živi. Ako bi devojka bila ljubazna da ga odvede roditeljima.
U ovoj situaciji nikako to ne raditi već odmah obavestiti policiju na 92 (uskoro 192).
Na navedenoj adresi čekaju obično dvojica jačih muškaraca koji kidnaputuju.
Znači NIKAKO! pomagati detetu na ovaj način. Jedino pozvati policiju!!!

Devojke iz Srbije u lancu trgovine ljudima - od princeza do robinja!

Izvor: Novosti.rs -  06. septembar 2013

Devojke iz Srbije sve češće u lancu trgovine ljudima. Makroi najpre osvoje žrtvu, glume zaljubljenost, ulažu u vezu, a onda je odvedu u inostranstvo i prodaju

VLADA Srbije je 2012. godine identifikovala 79 žrtava trgovine ljudima, a od tog broja je 30 bilo radno eksploatisano ili prinuđeno na prošnju, a 49 je bilo primorano na prostituciju - piše u izveštaju američkog Stejt departmenta. Od ukupnog broja žrtava, samo 39 je upućeno na nevladine organizacije koje pružaju pomoć u oporavku. Tokom 2011. identifikovano je 88 žrtava trafikinga, dok je ove godine, za osam meseci, registrovano 30 žrtava iz Srbije.

Nezaposlenost i teški uslovi života u zemlji utiču na to da sve veći broj ljudi postaje izložen riziku od trgovine ljudima, a oglasi su manje sumnjivi jer su trgovci perfidni i učiniće sve kako bi zadobili poverenje žrtve i kako bi ih što teže razotkrili.

U „Astri“, najvećoj nevladinoj organizaciji za borbu protiv trafikinga, kažu da je u Srbiji popularan najsuroviji model uvlačenja devojaka u lanac trgovine ljudima. Mlade Srpkinje prvo postaju princeze, a potom - robinje.

- Ovo je takozvani loverboy model ili ljubavnički model, jer muškarci prvo osvajaju svoju žrtvu, glume da su zaljubljeni u nju, posvećuju joj pažnju, izlaze, zadobijaju njeno poverenje, upoznaju prijatelje, porodicu - priča za „Novosti“ Elena Krsmanović iz „Astre“. - Žrtve ovakvog modela su gotovo uvek mlade devojke, koje su još naivne, olako veruju svemu i nemaju puno životnog iskustva. Posle izvesnog vremena, mladić im predlaže put u inostranstvo, nekada trajan odlazak, a nekad samo letovanje, gde po prelasku granice počinje pakao.

Kako priča Krsmanovićeva, ovaj model je posebno surov za žrtve, jer ih izdaje neko u koga su imali beskrajno poverenje. Najteža je rehabilitacija za one osobe koje su prevarene od strane nekog koga su zapravo volele.

- Ako uspeju da se izvuku iz lanca trgovine ljudima, njihov oporavak je otežan time što ih je u situaciju eksploatacije dovela osoba kojoj su verovale. Zbog toga im je posebno teško da povrate veru u ljude - objašnjava naša sagovornica. - Devojke iz Srbije su najčešće eksploatisane kroz prinudnu prostituciju. Oduzima im se pasoš, mobilni telefoni, sve lične stvari, drže se u zatočeništvu, psihički i fizički su zlostavljane. Mnoge se teško izbave iz ovog pakla.

Neretko im, ukoliko imaju dete ih prethodnog braka ili mlađeg brata i sestru, trgovci koji raspolažu njihovim životima, prete da će, ako ne rade šta im se kaže, nauditi njihovim bližnjima.

SOS TELEFON „ASTRA“ deluje i preventivno, ne samo kao pomoć žrtvama trgovine ljudima i drugih oblika nasilja. SOS telefon za pomoć je 011/785-0000, a kako kažu u ovoj organizaciji, trafiking najčešće ne prijavljuju same žrtve, već članovi porodice žrtve.

- Kada identifikujemo žrtvu, zbog ovih pretnji uvek postoji strah od odmazde, osvete - kaže Krsmanovićeva, objašnjavajući zašto je važno osigurati zaštitu prava i bezbednosti identifikovanih žrtava trgovine ljudima.

Kada je u pitanju uvlačenje u lanac trgovine ljudima i prostitucije putem oglasa, Krsmanovićeva kaže da je ono i dalje vrlo aktuelno, ali su oglasi sve perfidniji:

- Poslovne ponude su realne, ne traže se samo plesačice, maserke, nego konobarice, medicinske sestre, frizerke, a plate su takođe realne. Tek kada pređu granicu, devojke shvataju u šta su se zapravo upustile.