Zvučne vibracije deluju na deo mozga , koji prima i prerađuje informacije dobijene preko čula , tako da se pod uticajem laganih i prijatnih melodija smanjuje lučenje hormona stresa , a povećava se lučenje prirodnih analgetika, endorfina - hormona sreće.
Naučnici su davno utvrdili da muzika deluje na naša najdublja osećanja tako što suptilnim i pozitivnim vibracijama uspostavlja psihičku ravnotežu i stvara osećanje zadovoljstva i radosti življenja. Ona nas izbavlja iz svih stanja melanholije, ublažava nam patnje, relaksira i deluje kao lek. Takođe, poznato je da muzika ima sedativno dejstvo, podstiče snagu imaginacije, daje inicijativu, jača volju, ublažava bolove, snižava krvini prtisak i umiruje krvotok, otklanja stres i reguliše sve aspekte zdravstvenog telesnog funkcionisanja.
U psihijatriji se primenjuje nova metoda lečenja - muzikoterapija. Njome se bave posebni stručnjaci, koji usklađuju određenu vrstu muzike s dijagnozom pacijenta. Muzikoterapija se koristi, između ostalog, kao pomoćno sredstvo u psihoanalizi, ali i delu medicinske terapije. Pored dela klasične muzike Mocarta, Vivaldija, Betovena, ponuđeni su snimci zova kitova, šuma morskih talasa, letnje oluje s grmljavinom ili - poja ptica pevačica.
Mnogi medicinski stručnjaci smatraju da muzika čini čuda u ublažavanju stresa, bola i straha i da utiče na poboljšanje raspoloženja i stimuliše pozitivne emocije.
Praksa terapije muzikom je uvedena kada su bolnice uočile emotivno i fizičko poboljšanje koje je bilo vezano za slušanje muzike kod ranjenih ratnih veterana tokom Drugog svetskog rata, a u novije vreme se ta terapija pokazala efikasnom i kod ljudi koji imaju problem da izraze svoja osećanja. Američki naučici su došli do zaključka da slušanje muzike samo sat vremena dnevno može znatno da smanji tegobe kod bolesnika s hroničnim bolom u ledjima ili zglobovima, a istraživanje kanadskih naučnika ukazuje da mala deca koja pohadjaju muzičko obrazovanje imaju bolje pamaćnje i sposobnost učenja.
Pozitivno dejstvo muzike potvrdjuje i primer Memorijalne bolnice Moristaun, u kojoj harfistkinja svira pacijentima koji se oporavljaju od operacije srca. Svakog dana po dva sata muzike , predvidjeno je za pacijente koji su u različitim stanjima svesti, dok medicinske sestre pomno kontrolišu pacijente koji se bude iz anestezije.Obučeni terapeuti širom sveta muzikom pomažu ljudima na različitim mestima - u školama, bolnicama, domovima za negu starijih osoba...
Muzikoterapauti moraju biti izuzetno muzički obrazovani i svestrani što se tiče žanrova i u tom smislu čuveni bostonski koledž Berkli vodi jedan od najvećih programa za obrazovanje muzikoterapeuta u Americi.
Muzika umesto bensedina?
Mnogi koriste muziku da bi smanjili napetost, opustili se posle napornog radnog dana.Od nastanka ljudskog roda muzika je ta koja uveseljava, umiruje i dovodi do stanja uzvisene meditacije. Drevni Egipcani upotrebljavali su isti hijeroglif i za muziku i za uzivanje, a u VI veku pre nove ere , grcki lekar i filozof Pitagora prepisivao je muziku kao lek .
Muzika nas izbavlja iz svih indisponiranih stanja i melanholije, ublazava nam patnje, relaksira i deluje kao lek. Svima nam je poznato kako muzika deluje na nesanicu.Mozda cete se zacuditi ako ovih dana u potrazi za nekim lekom u apoteci primetite da se prodaju i CD izdanja Mocarta,Baha ili Betovena , ambijentalne muzike, relaksirajuci zvuci prirode, specijalni program za trudnice...Mocart je npr. takodje poznat i pod nazivom "cistac mozdanih vijuga".