Iza „lajt” proizvoda stoje složeni procesi odvajanja masti od drugih sastojaka. – Manje kalorija – manje korisnih sastojaka, poručuju nutricionisti

Izvor: Politika.rs



Pogledaj sliku na izvornom sajtu

Takozvani lajt proizvodi, poput jogurta, mleka ili majoneza sa minimalnom količinom mlečne masti ili bez nje sve češće su u frižiderima, ali malo potrošača zna šta se u takvim namirnicama nalazi i kako se one proizvode. Dok lekari i nutricionisti ističu da su masti neophodne organizmu, naročito mladom, trgovci i dobavljači iz dana u dan beleže rast tražnje, pa je „Politika” istraživala u čemu se proizvodnja „lajt” namirnica razlikuje od tradicionalne proizvodnje. Šta otkrivaju deklaracije?

Proizvođači kažu da iza flašice „lajt” jogurta stoji složeni industrijski mehanizam. Čitav proces odvija se uz pomoć mašina u kojima se odvajanje mlečne masti bazira na razlici mase kapljica masti i ostalih sastojaka mleka.
– Obično mleko sadrži oko 3,8 odsto mlečne masti, a proizvod sa manjim procentom masti dobija se tehničkim postupkom. U toku tog procesa masnoća se odvaja i spušta na željeni procenat. Tako sedobija „lajt” varijanta mleka sa 1,6 odsto mlečne masti ili jogurt sa 0,05 odsto mlečne masti – objašnjava Ivan Zorić, tehnolog za razvoj novih proizvoda u „Imleku”.
Količina kalorija u „lajt” varijantama prehrambenih proizvoda bez sumnje je manja. Kesica od 100 grama „laganog” majoneza ima 286 kalorija, a tradicionalnog 733 kalorije. Pakovanje od 250 mililitara jogurta sa 3,2 odsto mlečne masti ima 62 kalorije, a onog sa nula odsto 36.

Ali, ne razlikuju se deklaracije „lajt” i uobičajenih proizvoda samo u sadržaju masti i broju kalorija. Kada se uklanja mast, dodaje Zorić, uvećava se udeo drugih komponenti.
– Menja se odnos suve materije u mleku, tako da „lajt” proizvodi imaju više proteina ili ugljenih hidrata. Do toga dođe u toku tehnološkog procesa separacije mlečne masti. Ali, njihovo povećanje je neznatno u odnosu na to koliko je umanjena količina masti – rekao je Zorić.

„Lajt” jogurt ima blaži ukus, dodaje on, a postoji i pravilo koje određuje koji proizvod može da ponese oznaku „laki”.
– „Lajt” proizvodi su oni kod kojih je neka od komponenti koja ih karakteriše umanjena za više od 50 odsto – objasnio je on.

Najviše „lou fet” artikala ima među mlečnim proizvodima, kažu trgovci, a jedan od najtraženijih je i „lakši” majonez. U čemu se razlikuje od „teškog”?
– Klasična varijanta majoneza ima 78 odsto masti, a „lajt” varijanta 30 odsto. „Lajt” proizvodi, u suštini, imaju veći sadržaj vode, a manje ulja. U kom odnosu, određeno je propisima. Tako se tačno zna koliko masti mora da sadrži „laki” majonez. To je rešila regulativa – kaže Mihajlo Nastasić, rukovodilac razvoja u „Dijamantu”.

Ali, pošto u procesu odvajanja masti hrana gubi deo sastojaka, pojedinim proizvodima su potrebni dodaci kako bi se održali. Oni su, tvrde proizvođači, potpuno bezbedni po zdravlje potrošača.

– Kada se dodaju veće količine vode, da bi procenat masti bio manji, potrebno je ubaciti i dodatke, poput prirodnih guma, koji bi trebalo da masu održe stabilnom. To se radi da ne bi došlo do razdvajanja vode i ulja – objasnio je Nastasić.

I dok manje kalorija postaje imperativ u ishrani savremenog potrošača, nutricionisti kažu da to nosi i neke nedostatke.

– Zbog uklanjanja mlečne masti može da dođe do gubitka korisnih sastojaka i vitamina. Masti su neophodne organizmu i deci ne bi valjalo davati „lajt” proizvode – kaže Ana Todorović, nutricionista Doma zdravlja „Savski venac”.

I lekari objašnjavaju da zdrava ishrana ne zahteva potpuno izbacivanje masnoće i kupovinu samo one hrane koja je u potpunosti bez masti.

– Masnoće su neophodne u ishrani i trebalo bi da čine između 20 i 30 odsto dnevnog unosa hrane kako bi se obezbedio adekvatan metabolizam hormona i vitamina A, E i De koji se jedino mogu rastvarati u mastima – ističe Jelena Popović, lekar opšte prakse Doma zdravlja „Zvezdara”.

S. Despotović

Iz pravilnika o deklarisanju
- Niska energetska vrednost – kada je manja od 40 kalorija na 100 grama, ili manja od 20 kalorija na 100 mililitara
- Smanjena energetska vrednost – kada je snižena najmanje 30 odsto u odnosu na energetsku vrednost iste ili slične namirnice
- Bez energetske vrednosti – kada je manja od četiri kalorije na 100 mililitara
- Nizak sadržaj masti – kada je manji od tri grama na 100 grama, ili manji od 1,5 grama na 100 mililitara
- Bez masti – kada je manji od 0,5 grama na 100 grama ili 100 mililitara